Artista na trapezu

 

Zarobljeni – jedna neuspela tužno-šaljiva pesma

 

Neko (trut), sa vrha, kaže „otvorićemo fabrike da čovek može bez velike muke da se transformiše – ljudi, u radnike… Poput pčela radilica korisno je imati one što rade za trutove.

Radnici u fabrikama brzo venu, kopne i sasuše se.

Potrebiti veruju u spas koji nikad ne dolazi. Ali i dalje veruju. Jer to im je jedino ostalo – da veruju.

Lažljivi pesnik proklamuje svoju poeziju. U ideale veruju budale. Oni ga i dalje čitaju.

Ovce se plaše vukova i veruju pastirima koji ih šišaju, muzu, prodaju i kolju.

Nada ostaje poslednja izdaja čoveka zarobljenog u pristojnosti.

Ovaj grad je košnica što muze polen sa pašnjaka zelenih, med da stvori, izobilje obećava.

Nova kraljica osniva koloniju i gradi zamak.

Revolucije gutaju glave. Svi veruju da su trutovi mrtvi i niko i ne sanja da je njihovo seme posejano u samom jezgru nove košnice.

Sloboda nikad ne dolazi onima što se zarad višeg dobra odriču sebe i rade za druge.

O čemu razmišlja mrav što umire, jer je za opšte dobro, na svoja leđa, preuzeo preveliki teret?

 

U nastavku šaljive pesme, koja ne postoji, jer postoji zid ćutanja, i sramota je priznati muku malog mrava, jedna nepoznata, a svi kažu uzvišena ruka, zahvatila je sav med i odnela ga sa sobom.

Ako žele da prežive radilice moraju nastaviti sa radom – dok ne crknu, pod teretom obaveza – to nije rečenica, koja treba da uđe u bilo koju pesmu, jer pesme slave pobednike, a ćute o gubitnicima. Zato ću i ja ovde zaćutati.

 

Artista na trapezu

 

Ako nisi artista na trapezu kloni se akrobacija nečijeg bračnog druga.

Ako jesi, pruži mu ruku.

Ako imaš srca, skoči.

U prazno.

Ka ispruženoj ruci što ti se pruža.

Ima li većeg ushićenja i radosti života, koju čovek može iskusiti od ovog skoka, kad te ispružena ruka prihvati i privije u zagrljaj.

Ne razmišljaj, ne gledaj u ambis, ne traži zaštitnu mrežu…

… ni izgovor…

Poleti…

… i veruj….

U sebe i ispruženu ruku.        

 

Ovo se nije desilo u životinjskoj farmi

 

Juriš goveda na pašnjake koje su posele ovce bez rogova.

Šut se sa rogatim ne bode. Niko ne želi da se kači sa govedima.

Nije politički korektno stoci reći da je stoka.

Vrhunac udobnosti – polovan auto.

Vrhunac sreće sin koji beži iz škole i smuca se sa sumnjivim društvom.

Vrhunac čovečnosti dve nedelje godišnjeg odmora.

Dobronamerni saveti. Brižni ljudi… ono malo mojeg sveta… pognulo glavu… ćuti… osim kada bi da te dobronamerno posavetuje…

Zaboravi zelenu livadu. O tome se ćuti. Nemoj protiv rogatih. Imaš decu. Čuvaj to što imaš. …i to će da ti uzmu…

Sve više ovaca beži iz stada. Odlazi na neku drugu obećanu ispašu. Trava je tamo zelenija. Postoji red. Goveda tamo ne teraju ovce. To je demokratija, o kojoj se sanja, dok paseš ono malo zelene trave što je još preostalo.