Sanja

Sanja

 

Nisam učestvovao u slučajevima grupnog parenja, pa sam ostao ne uparen. Zasigurno bolje je tako.

Stekao sam ime, a možda i sebe samog, na aparatima koji zamenjuju muškarce, jer i mene je neko, nekad, morao da odmeni. Živeo sam, svoju čulnu obmanu i nudio je drugima, uglavnom ne zainteresovanim za čulnost. Opčinjeni sadržajem, želeli su da ga interpretiraju i onda kada ga nije bilo, ili ga je bilo, a oni ga nisu shvatali, ali razumeli su dobro, da moraju nešto reći, kako im se ne bi prebacivalo, da su ostajali nemi, kada se to nije smelo.

 

Živeo sam prezren, među onima što nisu sigurni da li da me preziru, ili da mi se dive. Živeo sam okružen svetom kome ne pripadam, kao što ni odrasli losos ne pripada potoku, kojem se vraća.

 

Spermatozoidi okovani u celofan, prolaze kroz guste slojeve racionalnog (je li to ono što nazivamo život). Racio ne razume svoj početak uobličen u nagonu. Volja se topi pred lepotom, a jezik zapliće, dok se gubim u toploti tvog pogleda, i pitam se, zašto bi univerzum želeo ovakav svet, u kojem tvoj pogled pripada drugom, a meni ostaje samo misao koja ti se po noći iznova vraća.

 

Izvor: Stanić, Borislav, Karaoke kapitalizam, Lom, Beograd, 2018

 

PS: Izgleda da se i ovako mogu pisati priče... izabereš bilding blokove i povežeš ih u priču koja nužno ne mora imati smisla, jer ni stvarnost oko nas više ni malo ne obiluje smislom. 

 

PS2: Bitno je samo navesti izvor, da ne ispadnete na kraju plagijator, besmisla koje je koje je na jednom mestu okupio prvotni pisac... a i nije u redu biti u istoj kategoriji sa ministrima...