Rođaci u kavezu - minijature

Prmijer

Od malena se znalo da će postati uspešan političar. Imao je neverovatan dar da selektivno čuje ono što mu odgovara, a da sve drugo, ili nečije, ili zanemari. Mora se priznati da je radio na tome da ovim darom ovlada. Posle se trudio da ovlada ljudima – njihovim idejama i osećanjima. Pošto je i ovo savladao postao je premijer i od tad vlada svima nama... i naravno, primenjuje sve naučene trikove...

Groblje oslobodilaca Beograda

Često prolazim pored groblja  oslobodilaca Beograda. Ne mogu da ne mislim na te ljude. Znali su da je sloboda moguća ali su za to morali dati svoje živote. Nisu žalili da ih daju da bi drugi živeli u slobodi. Oni koji u njoj žive sada ih se skoro i nesećaju.

Na kongresu 1

Sreli su se na kongresu. Bilo je očigledno da mu se dopala, ali ne i on njoj, bar, ne dovoljno. Opet, bila je dovoljno dugo sama i dovoljno daleko od svoje bolnice da pomisli kako jedna noć provedena sa kolegom i nije tako rđavo iskustvo.

Prevarila se. Bio je dosadan i nametljiv. Odlučila je da ga postavi na svoje mesto. Znanje stečeno na fakultetu i dugogodišnja praksa bili su od pomoći – kad joj je dosadio, izložila je njegovu anamnezu u obliku psihološkog profila.

„Psihijatrija je oblast koja je loše zamišljena i neefikasna“, prekorno je rekao. Nije mu se svidelo ono što je čuo. Ni njoj.

„Da ti nisi hirurg?“ Nikako joj se nisu sviđali ti mesari koji misle da su bogom dani da seku i odbacuju delove ljudskog tela, posebno, jer su obično puni sebe.

„Ne. Bavim se genetskim projektovanjem lekova.“ Tek tada je shvatila da postoje i oni gori od kasapa iz operacione sale. Oni su na pacjente gledali kao na niža bića, muškarac preko puta nje tako je gledao na lekare. I nije se stideo da to i pokaže.

Na kongresu 2

Predavanja iz neuro nauka uvek su bila provokativna i posećena. Ni sada nije bio izuzetak. Teza da mozak ne radi sve vreme seksa opasno je zabrinula pojedine. Iako nisam imao problem sa tezom, morao sam da postavim pitanje predavaču. Bila je to moja bračna obaveza – da zainteresujem publiku.

„Ako mozak ne radi kada doživimo orgazam zašto ga on dozvoljava? Da li to znači da mi preti impotencija samo zato što ga koristim?“

„Ne brinite kolega. Pošto je to redak događaj ne preti vam nikakva opasnost“ odgovorila je moja supruga.

Poslednji na listi čekanja

„Ja sam tvoj muškarac“ bio sam odlučan da joj stavim do znanja šta očekujem od nje. Nikad mi se nije dopadala njena pobožnost, a sada mi ju je pored boga otimao još i sin. Viđao sam je sve manje, a o intimnosti mogao samo da sanjam.

„Da ali ja sada slušam naređenja još jednog i on je viši od tebe u svakom pogledu. A sad me ostavi moram da razgovaram sa njim“, rekla je i otišla da se moli ili promeni pelene – nisam baš siguran.

Čuda i svetci

Sveštenici mi ne smetaju dok propovedaju vernicima u crkvi. Danas su previše nametljivi. Besramno odlaze u škole kako bi podučavali decu o svetcima i njihovim čudima. Kada sam se pobunio što mi dete truju glupostima odmah se pojavio jedan koji me je obavestio da ja nisam u stanju da shvatim čuda jer ne čitam bibliju.

Rekao je: „Čuda su za one koji mogu da ih razumeju.“

„Čudno, ja sam ubeđen da su za one koji ih nerazumeju, inače ih verovatno ne smatrali čudima“, progovorio je zdrav razum iz mene.

Rođaci u kavezu

Odrekao sam se svih rodbinskih veza osim onih sa majmunima. Njih posećujem redovno dok ih drže u zarobljeništvu kaveza Beogradskog zoološkog vrta. Svaki put kad ih vidim zavrtim glavom i zapitam se, šta vam uradiše ovi ljudi, na šta i oni počnu da vrte glavom jer izgleda da i njima nije jasno šta su učinili ljudima koji su ih strpali u ovaj zatvor. Čini mi se da su mnogo staloženiji i inteligentniji od svojih čuvara. Ili mi se to samo čini? Možda se jednog dana domognu slobode pa to i dokažu.

Tražeći život drugde (ne u sebi ili pored sebe) 1

Zbog nje sam postao astronom. Zbog nje sam izučavao astrobiologiju i sa njom tragao za vanzemaljskim oblicima života. Naši životi protekli su u tom traganju. Nismo još otkrili vanzemaljce, kao ni ona srce koje je sve to vreme kucalo za nju. Ona nije pronašla život i ljubav u meni, a ja se nisam usudio da objavim ljubav koju sam prema njoj gajio. Pitam se da li se možda isto tako plaše i mali zeleni. Možda zato ćute.

Tražeći život drugde (ne u sebi ili pored sebe) 2

Tražimo život na drugim planetama, u drugim ljudima, svugde gde postoji ideja da bi život mogao da se nalazi ili sakriva. Svugde, dok god je to spolja, van nas, zanemarujući činjenicu da se on nalazi u nama. Niko i ne pokušava da razume kako se život tamo nastanio ili šta tu radi, a tek kada to budemo shvatili postaćemo sposobni za odlazak na druge planete.

Naša biologija i telo razvijeno za matičnu planetu ograničavaju inteligentan život da spozna konačne istine. Hoćemo li to uspeti da prevaziđemo kada život u svojoj najčišćoj formi uspemo da isčupamo iz tela – okova koji nam je rođenjem dat i kad će se to desiti pitanja su prekompleksna za jedan ovako kratk tekst.

Obožava strvinu

Sela je pred ogledalo i u ruku uzela četku za kosu. Prošlo je skoro sat vremena pre nego što se očešljala, našminkala, obukla i stavila nakit. Onda je ponovo sela pred ogledalo. Pa ustala. Pa sela u drugoj pozi.

Zauzimala je razne poze pred ogledalom pre nego je konačno bila zadovoljna svojim izgledom. Tad je dobacila svom liku u ogledalu: „Divna si.“ Oduvek je obožavala sebe i to kako izgleda. Nikad nije ni pomislila na to da obožava strvinu koja će se jednog dana neumitno raspasti.

Mrtav nezadovoljan

Mrtav nezadovoljan, tako bih opisao sebe.

Za života nisam postigao ništa, protraćio sam ga u prosečnosti. Nisam počinio zločin, ni dosegao vrlinu. Nisam se obogatio, ni bio isposnik. Sve je bilo umereno, kako zakoni nalažu, te se ni sa njima nisam sukobio. Neinteresantan policiji, ženama, šefovima koji su me redovno zaobilazili kada su deljena unapređenja i povišice. Ne treba da se čudim što mi niko osim pogrebnika nije došao na sahranu i što sam istog dana zaboravljen bez da je iko položio cveće na moj grob.

Neopravdano razočaran u život

Život je skrivao radosti od mene, a ja se nisam trudio da ih pronađem. Tako je bilo sve dok nije bilo previše kasno da upoznam radost. Posle se nije imalo smisla truditi – bilo je već prekasno.

Ne ume sa ženama

Već u pubertetu postalo je jasno da mi neće ići kada su žene u pitanju. Deda se odmah ponudio savetom.

„...sa ženama se sve svodi na brutalnu istinu ili nadu... izaberi nadu.“

Poslušao sam ga. Delimično. Primenjivao sam kombinaciju laganja i nade. Iz želje da se prikažem boljim no što jesam pretvarao sam se i lagao one koje su me htele i to nije ispalo dobro. Kod onih koje me nisu htele primenjivao sam nadu. Obično bih se uzalud nadao.

Kako stvari stoje moraću da potražim neki drugi savet.

Vila

Bila je udata. Zabranjena. Nije mogla da mi da sreću ali mogla je da je uzme. To je i učinila. Ne kajem se, moj usud bio je da makar na trenutak dodirnem njeno svetlo.

Pružila mi je mnogo više od toga.

Zašto sam prešao na minijature

„Za vas su smatrali da imate dara i za duže forme, kako to da sada pišete samo minijature?“ pitala je novinarka.

Za nekoga ko radi u internet izdanju časopisa verovao sam da mora da zna odgovor. Onda sam je bolje zagledao. Bila je mnogo mlađa od mene, opet ne toliko da po autimatizmu razume um mlađe generacije.

„Problem internet generacije... Nisu još primili informacije, a već prelaze na sledeću. Niko danas ne čita nešto duže od par redova, a ja im baš to nudim. Ovo je idealna internet forma.“

Jelena P. 1

Mogla je biti moja najveća avantura. Nije. Onoga dana kada sam trebao da je poznam upoznao sam impotenciju.

Jelela P. 2

Malo mene bilo je u njoj. Premalo.

Nedovoljno za zadovoljstvo, opet, dovoljno za ogorčenost koja i sada stoji između nas. Neće se ponoviti. Ona neće dozvoliti. Siguran sam u to.

Nesiguran, progonjen duhovima Afrike

Kao malo dete baba me je plašio pričama o duhovima. Tad je delovalo, ali čim sam naučio da čitam shvatio sam da nema puno istine u njegovim pričama. Ipak, tema me je donekle interesovala, pa sam čitajući fantastiku naučio ponešto o ovom motivu.

Čudio sam se otkud to da je ovaj motiv, iako u različitim formama, tako čest u literaturi, a onda sam shvatio da se strahovi prenose iz prošlosti i da na taj način deluju u sadašnjosti.

 A sadašnjost za mog prijatelja bila je daleko do idealne. Pre godinu dana počeo je da živi sa devojkom koju je upoznao dok je sa klubom bio na pripremama za novu sezonu. Ona je tada bila udata za napadača iz Nigerije koji je već u zimskom prelaznom roku otišao u Tvente. Ona se razvela i ostala u Beogradu, a on kao pravi balkanski džentlmen otišao kod nje da je teši i tamo ostao.  Uselio joj se na gajbu i u krevet bez ikakve pomisli da pomenuta mesta napusti.

Deo sa tešenjem dobro mu je išao, zaškripalo je, po prvi put u njegovom životu, onaj drugi deo. Škripao je u krevetu i to pogrešno – ne opruge u madracu, već njegova erekcija. Bio je premali za damu sviknutu na obdarenog pojedinca. I sve češće to obostrano razočarenje pokazivali su javno. Ona kupovinom krpica po buticima, a on po kafanama u kojima je svojom nesuvislom pričom uglavom smarao mene. A ja šta ću, prijatelj sam, moram da slušam. 

„Brak ostavlja duhove. Zna da bude gadno. Posebno kad znaš da je bila udata za po obdarenosti čuvenu čamugu. Nije samo među nama njegova alatka poznata po veličini i crnci je zovu malj. Kad pomislim na tu kitu sav se smanjim zbog sopstvene manjkavosti. A ona, kučka, oseti – postane hladna na mojoj koži. Seks tad postane mučan, sve što želiš je da se sve završi i da pobegneš. Neželiš da vam se pogledi sretnu, jer se bojiš da negde ne prepoznaš sećanje na njega ili još gore poređenje.“

„Pa što si onda još sa njom?“ Gledao me je kao da nerazume šta govorim. Dovoljan je bio i jedan pogled na nju pa da bilo kom muškarcu bude jasno zašto je sa njom.

„A šta je alternativa da budem sam i drkam na nju?“

„A da pričaš sa njom?“

„Ti baš nisi normalan. Jel ti palo na pamet šta bi mogla da mi kaže?“

„Šta?“

„Pa bolja opcija je da mi kaže kako sam ja bolji i nežniji i da me voli.“

„I šta je tu loše?“

„Ono što prećuti – dakle – ja imam smešno malu alatku i nežno je golicam, a on toliko veliku da koža hoće da pukne kad joj je stavi. A to što me voli samo znači da je ono bila potreba, dakle, pre ili kasnije vratiće se ponovo i ona će mu tad otići jer je to bože moj potreba... A to je bolji scenario...“

„Šta ima gore od toga?“

„Da počne da se smeje. Jel bi ti volio da se neko smeje tvojoj batini?“

„Ja nemam batinu, a i nepokušavam da utešim bivšu ženu centarfora Nigerije.“

„Pusti me patetike tvog jadnog ljubavnog života.“ Nisam ništa odgovorio. Bilo je jasno da kao prijatelj moram da se usresredim na njegov problem koji je objektivno bio veći.

Otpio je preostalo piće i rukom mahnuo konobaru za novu turu. Bilo je izesno da će se ponovo napiti. Nije bilo načina da ga sprečim u tome, ali ni svrhe da ga pustim da se ponovo nalije – to nikako ne pomaže i ne rešava njegov problem. Bilo mi je jasno da niko nevoli da mu se podsmevaju, ali koliko je realno da bi mu se ona posmevala, nisam bio siguran.

Kad je konobar doneo piće uhvatio sam ga za ruku i rekao: „Nemoj.“

„Moram“, odgovorio je i izvukao ruku iz stiska. Sasuo je piće u sebe brzo poput onih koji se spremaju da učine nešto za šta inače nebi imali hrabrosti, pa im je potreban i taj dodatni podstrek. Podigao je oči i pogledao pravo u mene. 

„Neželim da me sažaljeva.“

„A šta hoćeš?“

„Da se popnem na nju i pogledam je u oči.“ Gledali smo se par trenutaka bez reči, a onda sam ja pozvao konobara. Za ono što je kanio da uradi dobro bi mu došlo još jedno piće na brzinu.

Uskoro se pojavila i ona – duge plave talasaste kose, pogleda sakrivenog iza tamnih naočara, na sebi je imala samo par krpica poznatih kreatora i miris jasmina koji se poput nevidljivog dima širio uokolo. Bilo je i više nego jasno šta sledi ako postane frustrirana domaćica.

„Idi“, naredio sam glasom generala i poslao prijatelja da se suoči sa svojim najgorim strahovima.

Nisam mogao da mu se ne divim. Zbog žene koju je voleo uskoro će se suočiti sa duhovima Afrike koji su još živeli u njoj. Penjaće se i bacati se... sve dok ih u potpunosti ne protera iz postelje i sećanja.

Koji general ne bi poželeo tako požrtvovanog vojnika, a kad malo bolje razmislim, koji muškarac ne bi poželeo da je na njegovom mestu – na ovom teškom zadatku?

Gospodar slabe sile

Gospodar slabe sile

Pitao sam oca od čega je Bog napravljen i zašto se toliko razlikuje od nas.

„Od elementarnih čestica“, kratko je odgovorio.

„Ali onada se on ne bi razlikovao od nas“, pobunio sam se. Moja zbunjenost izmamila mu je osmeh.

Podigao je pogled sa projekta na kojem je radio i rekao mi: „Mi znamo da postoje, a on zna da ih stvori i kontroliše.“

Tek sad mi ništa nije bilo jasno. Znao sam da moj otac nije Bog, a opet, on je upravo projektovao nuklearnu elektranu.

Prekratke priče

Prekratka priča

„I to je sve?“

„Meni dovoljno.“

Njoj nije bilo dovoljno. A bila je dovoljno snalažljiva.

M. Franjić

Ona je priželjkivala brak, ja njeno telo, našli smo se na sredini. Oboje smo bili zadovoljni onim što smo dobili.

Brak je potrajao duže no što sam prvobitno mislio. Telo je nije izdalo – ostala je zgodna i nezgodna i sa šezdeset. Na nesreću nije mi oprostila nedostatak duha i potencije – pokazala mi je i onu nezgodnu stranu. Tek tad počeo sam da razmišljam koliko je bilo pametno oženiti je.

Oduvek zajedno

„Daješ li mi dozvolu da ti uzmem dušu?“ pitala je.

„Samo ako ti meni daš svoju nevinost.“

Nasmešila se. Tako je počela naša razmena. Vremenom smo naučili ponešto o trgovini, brak je pomogao u tome.

Još trgujemo između sebe, bez potrebe da izađemo na tržište. Zadovoljni smo našom malom ekonomijom.

Dedin savet

„Dosadno mi je“, požalio sam se dedi.

„U tvojim godinama? Nemaš ti ni znanja, ni iskustva, da ti bude dosadno, to što te muči je učmalost“, rekao je starac.

„Imaš neki savet?“

„Ako ti je dosadno danju ti promeni posao, ako ti je dosadno noću promeni ljubavnicu.“

Odkad primenjujem dedin savet učmalolst me više ne muči.

Strah od smrti

Već dugo je bio na aparatima. Prognoze su bile rđave.

Pitao sam ga: „Plašiš li se smrti?“

„Zašto? Ne vidim da mi od nje preti neka opasnost. Ona će doći tek kad ja odem.“

Te noći je otišao, a ja sam se plašio nje koja je došla po njega.

Hendikepiran

Imati ideale težak je hendikep. Majka mi ih je usadila u detinjstvu i od tad pokušavam da ih se oslobodim – neuspešno, a život sve vreme ide mimo mene. Hendikepiran, odsečen od sopstvenog života, posmatram nemoralne i srećne. I zavidim im, tek toliko sam uspeo da se oslobodim.

Guru

 

„Kako si dospeo ovde, dalko od ljudi, daleko od civilizacije?“ pitala je novinarka isposnika sklupčanog na ćilim na ulazu u pećinu.

„Živeo sam u svetu koji ne razumem, a onda sam odlučio da saznam kako taj svet daje smisao životu i kako ga mozak objašnjava. Kada sam to saznao više nisam želeo da budem deo tog sveta.

„Napustio si svet kojem si pripadao?“

„Pobegao, neosvrćući se za sobom, i više se mu se neću vraćati.“

Nada

Imam samo jednog neprijatelja – nadu – pušta me da se nadam i verujem. Toliko mi popušta da sam već dugo slepo zaljubljen u nju. Očarala me je i obuzela toliko da sam skroz smetnuo sa uma da ona neće promeniti ništa, da je za promenu potreban lični agažman.

Nadati se, a ne činiti ništa – postoji li gora kazna od ovog saznanja kada dođe starost?

Razočaran

Još jedna od onih za koju sam verovao da  idealna dokazala je to otkačivši me. Preostalo mi je samo da tugu utapam po kafanama.

„Koliko puta moram da se razočaram?“

„Kada su žene u pitanju nijednom, dovoljno je da smanjiš kriterijume.“

„Pade li ti na pamet da i one mogu tako da rezonuju?“

„Utoliko bolje. To povećava tvoje šanse.“

Nisam odgovorio ništa. Pitao sam se da li mi je i on postao prijatelj samo zato što je smanjio kriterijume. Pomislio sam, koliko ja uopšte vredim, i ponovo se razočarao u sebe.

Traumatično iskustvo

„Ima fotografsko pamćenje. Savršeno se seća svega do jednog trenutka pre četrdeset pet godina. Pre toga ništa.“

„Baš ništa?“

„Apsolutno ništa nema u sećanju pre toga.“

„Šta se desilo, da li je u pitanju neka trauma?“ pitala je stažiskinja. Doktor je klimnuo glavom.

„Da. Rođenje – njegovo.“

Watson

Ovih dana nisam svadljiv, ni oprezan.

Ovih dana postao sam svestan.

Sebe i sveta...

... i to je promenilo sve...