Lik u ogledalu

Na osuđeničkoj klupi

Nadčovek je iznosio svoju tužbu dok je Bog sedio na optuženičkoj klupi. Nije se branio. Bio je siguran da će mu se svi oni koji nisu postali nadčovek, naposletku vratiti.

Vreme je pokazalo, bio je u pravu.

Sporedan, epizodni lik

Rekao je: „Bila je samo epizoda u mom životu“, zatim je otišao. Nije bio previše potresen.

Ostao sam da stojim sam za šankom pitajući se koliko sam ja imao epizoda i bliži li se moja serija kraju.

Tada nisam znao,  vreme je pokazalo da je moja serija odavno završena, a istini za volju, nije bilo ni repriza.

Otvor 1

Ušao sam. Moj život bio je u njoj. A onda je iz nje, izašao život.

Otvor 2

Od trenutka kada je iz nje izašao smišljao je načine da se u nju vrati. Ponekad bi mu i uspelo.

Ciklusi istine

Istorija istine oduvek je ciklična. Antička filozofija imala je mnoštvo istina. Bog ih je sveo na jednu – svoju i tvrdoglavo insistirao na njoj. Smenile su ga sebične istine kapitalizma koje je demokratija dovodila u pitanje. Tvrdila je da ne postoji opšta istina, samo pojedinačne. Na kraju se sve svelo na ličnu istinu, a ona je toliko varljiva da se o njoj može samo filozofirati.

Lik u ogledalu

Ostao sam zaprepašten kada mi se prvi put obratio. Vremenom sam se svikao. Jutros, dok sam se brijao, ponovo me je zatekao nespremnog.

Pitao je: „Sećaš li se budućnosti?“

„Ne, samo prošlosti. Mislio sam da je budućnost neizvesna.“ Iznenađeno je razgoračio oči. Trenutak kasnije isto sam učinio i ja.

„Ti živiš u baš čudnom svetu, sve ti je okrenuto naglavačke“, rekao je lik iz ogledala. Ostao sam upiljen u svoje drugo ja zamišljen nad implikacijama izgovorenog.