STO SE TICE MORALA – MORALA JE

ŠTO SE TIČE MORALA – MORALA JE

Naučena da veruje u učtivu ljubav nikada nije ni pomišljala da pređe granicu dozvoljenog sve dok joj jedan učtivi gospodin nije dao predlog koji nije mogla da odbije. Predlog je, kako pretpostavljate, bio veći i obilatiji od onog neveštog primerka kojem se na venčanju zavetovala na vernost.  I ne samo to – bio je šarmantan i uglađen i posebno voljan da ugađa, a ništa od toga nije krasilo predlog koji je nekada davno uspeo da se izbori za svoj zakoniti status i koji se više ni malo nije trudio oko nje. Tako je u moralnom pogledu posrćući dobijala sve što joj je nedostajalo zadovoljavajući potrebe i stvarajući prijatne navike – odvikavanje, naravno, nije dolazilo u obzir.

Trebao je to da shvati i zakoniti suprug, ali on je bio dovoljno glup i gord da joj preteći postavi ultimatum. Nakon toga izgubio je i status, a uglađeni gospodin učvrstio svoju poziciju.

Bilo je i onih koji su je osuđivali, zbog svega ovog, ali njima bi ona spremno odgovorila – moralo je tako – iz moralnih razloga.

SATANIZACIJA

(ILI KAKO VOLJENI MUŠKARAC POSTAJE NEPRIJATELJ)

Volela ga je zbog njegove sposobnosti da uvek kaže istinu. Zato ga je pretvorila u neprijatelja. Jer samo neprijatelji uvek govore istinu, prijatelji i ljubavnici neprekidno lažu uhvaćeni u mrežu dužnosti i obaveza.

Učinila je to iz ljubavi – volela ga je i nije želela da promeni njegovu suštinu.

A i trebao joj je neko kome je mogla da veruje...

KRIZA SREDNJIH GODINA

Već duže vreme njihov ljubavni život beše ustajao. Noći su bile duge, ispunjene kratkim uzbuđenjima i dugoročnim razočarenjem koje se gomilalo preteći da poruši moralne brane koje su ih još zadržavale u nevoljnom zajedništvu.

A onda se jednog jutra desilo neminovno. Brana je popustila. Već istog popodneva on beše koristio radni sto u svojoj kancelariji, sa sekteraricom naravno, dok se ona opredelila da u radno vreme u pratnji kolege poseti hotel u blizini svog posla.

Tako su skoro istovremeno pronašli način kako da prevaziđu krizu srednjih godina.

ISKRENO

„Zašto mi je propao brak – zbog laži – uvek obećavamo više nego što možemo ispuniti – zato ne laži, budi iskren“

„Onda se neću ni oženiti“, iskreno je priznao prijatelju – njega nije imao potrebu da laže. Obojica su znala da nemaju baš monogo šta ponuditi ženama koje su ih opčinjavale.

BRAKORAZVODNI SLUČAJ VANSUDSKOG PORAVNANJA

Jezici se traže i izazivaju, razmena pljuvačke je u toku,... tada na scenu upada zakoniti suprug. Zaprepašćen je i preneražen. Uviđa da drugi dobijaju više od njega. To mu nije po volji. Posebno ga srdi taj nedostatak stida – ona svo vreme nastavlja sa započetim, polako podižući ili pre spuštajući uloge.

Suprugu je dosta svega. Izlazi iz kuće i zatvara vrata. Više se neće vraćati.

Ona, zadovoljna predloženom pravnom taktikom nagrađuje svog pravnog zastupnika. Oboje osećaju da su dobili ono što su želeli.

SUDBINA

„Sudbina neće doći po tebe – moraćeš se potruditi da ti nađeš nju.“

„A šta kad je nađem?“

„Prati je!“

KAKO SAM POČEO DA ČITAM BESCELERE LIMUNADE FRANCUSKIH PISACA

Nekih navika stečenih u ranoj mladosti teško se osloboditi. Otac me je davno naučio da čitam samo nobelovce, eventualno, kad baš imam vremena, što se skoro nikad ne dešava, one što su dobili pulicera ili bukera. Uopšte uzev ovo je bio dobar savet i zahvaljujući strogoj disciplini stečenoj u detinjstvu i istrajnosti pročitao sam dosta pametnih knjiga prepunih pametnih reči stekavši negde usput nezvanični status pametnog čoveka.

Koliko sam pametan, ili to nisam, nikada sa sigurnosti nisam znao, ali prema reakcijama okoline slutio sam da bi veći deo populacije više voleo kada bi mogao da izbegne bilo kakvu komunikaciju samnom. Bilo je to uglavnom prećutno izbegavanje i samo par puta u životu desilo mi se da mi žene koje sam startovao dobro izvežbanim i uglancanim forama u lice kažu šta i o njima i o meni misle – ja sam se posle trudio da ne mislim previše o tim događajima. Tako je bilo, ali ja se nisam dao omesti i obeshrabriti i ponekad bi mi prolazio koji red Milera ili bi mi koja rečenica Hemingveja omogućila da barem te noći uživam u putenim zadovoljstvima one koju sam u tom trenutku smatrao izuzetno domišljatom i intiligentnom što je baš mene izabrala, a sad, sa ove distance pre o njima mislim kao o milosrdim sestrama i umornim ženama koje iz sažaljenja ili nekog drugog uzvišenog cilja, koji ja čak nisam u stanju ni da prozrem, pristaju da ugode izgubljenim, a opet, disciplinovanim tipovima koji o muško ženskim odnosima znaju skoro sve – iz knjiga naravno – i to onih najboljih.

Tako je bilo prvih 44 godine. Ne baš uspešno, ali ni blizu očajanja – duh, a i telo, još me je držalo. Još sam bio zarobljen u svom svetu i disciplinovano se prdržavao svega naučenog kada se desilo da sa neke konferencije kasno noću putujem kući. Bila je skoro ponoć – ja umoran, preumoran da vozim, preumoran da spavam, odlučim tako da putojem autobusom. Logična odluka nemoram da mislim, mogu da odmorim, a ujutro stižem na posao upravo na vreme. U celoj toj stvari mučila me je samo pomisao kako da ispunim to vreme od par sati, jer kao što rekoh, nisam mogao da spavam. Slušanje nekog audio izdanja nije dolazilo u obzir – ceo dan uostalom slušao sam predavanja, sada mi je odgovarala i trebala tišina, dakle, pravo vreme za knjigu, ali koju, knjižare u to doba ne rade. I tako odlučim da na kiosku kupim neki besceler nekog francuza. Pošto o njemu  i o literaturi koja se nudila nisam ništa znao, odabrao sam knjigu  prema koricama i to se pokazalo kao dobar izbor, jer sam na svoje neverovato iznenađenje na strani 220. našao objašnjenje, pa može se reći i upustvo za razumevanje i postupanje sa ženama. U nekoliko rečenica rečeno je sve što momci treba da znaju:

„Kada ti neka žena kaže ne, to obično znači da, ali plašim se. Kada ti kaže možda, to obično znači ne.“

„A kada kaže da?“

„Kada kaže da, to znači da, možda.“

„A kada kaže jednostavno da?“

„Jednostavno da ne postoji u jeziku žena.“

Zapanjen ovim jednostavnim i vrlo praktičnim upustvima odlučio sam da ih stavim na probu – ispostavilo se da su vrlo korisna i upotrebljiva. Pomažu. Kada bi me neko pitao rado bi mu preporučio da pročita datu knjigu, ali joj se ne sećam naslova. Zapamtio sam samo ime pisca i već sledeći put kad sam dolazio u Beograd na istom kiosku nabavio sam još jednu njegovu knjigu – ko zna kakvih se bitnih životnih saveta može naći u njoj. Već u prvih par strana pronašao sam par zanimljivih redova i odlučio da dotičnog pisca iako nema nijedu od nagrada uvrstim u katalog onih čije knjige čitam.

STRAŠLJIVI UDVARAČ

NASMEJANA

Bila je ubeđena da se smeju sa njom, a u stvari smejali su se njoj – to je primetila tek onda kada joj više nije bilo do smeha.

STRAŠLJIVI UDVARAČ

Uvek se plašio neuspeha i odbijanja – posebno onih izabranica njegovog srca koje su mu najviše značile, a opet, strah je bio najjači upravo kada su one bile u pitanju. Zato je čekao da se desi čudo i one preduzmu odgovarajuće korake  i priđu njemu. Umesto čuda uvek bi se desilo razočarenje.

Tako je bilo uvek do sada, ali sada je rešio da to promeni – ulog je bio toliko veliki. Gubitak Nje jednostavno ne bi oprostio sebi. Bio je svestan da sada mora nadvladati strah. Da mora da pređe sa straha na ljubav. To mu je bila jedina šansa koju je možda imao kod nje. 

OSREDNJI OD PROZAIČAN FILM

Moj život je do tridesete bio holivudski akcioni film, posle je poprimio osobine melodrame, retko i samo retko, postojale su i komične epizode - banalne uglavnom, da bi se na posledku radnja rastočila, drama nestala, a unutrašnji monolog postao dosadan.
Ako sam ikada i bio glavni junak ove drame sigurno je da nikada nisam razumeo šta autor hoće da kaže - smisao sopstvenog života uvek mi je izmicao.
O svemu tome, šta god to bilo, nemam šta više da kažem.  

SAMOUVEREN – BEZ POKRIĆA

U NEDOSTATKU NARACIJE

Njegova prošlost je progonila sadašnjost koja nije mogla da podnese ovo maltretiranje pa je pobegla u budućnost. Tako je um pokušavao da mu predstavi stvari i da objasni život u kojem nikako nije mogao da učestvuje iako je osmišljen da isti ocenjuje i ponekad njime upravlja. Telo za koje se ispostavilo da je nosilac života uglavnom je bilo scenografija, a tek ponekad glavni akter drame. U tom čudnom unverzumu mora se priznati i narator je izgubio svaki logički smisao pa je napustio ovu priču i otišao u neku drugu.

SAMOUVEREN – BEZ POKRIĆA

Oklevala je pa sam stekao utisak da nije posebno raspoložena za to da nečiji polni organ ispuni njen baš u ovom trenutku. To nije bila dobra polazna osnova za nastavak večeri pa sam potražio neku raspoloženiju u tom smislu. Još sam sedio za stolom i zainteresovanijem primerku ženske populacije prosipao uigrane fore, ne bez uspeha mora se priznati, kada sam krajičkom oka primetio kako ju je neki tipus pokupio i odveo sa sobom. Nije mi se svidela pomisao koja mi se u vidu trnaca spuštala niz kičmu – izgleda da je ipak bila raspoložena da je ispuni neki organ samo ne moj – a to mi se nikako nije dopadalo. Nikako nisam voleo da gledam kako lepe žene toliko greše u svojim izborima.

NERAZUMNO SREĆAN

Kada je bio sa njom bio je nerazumno srećan – kao pas. Ona ga je tretirala na isti takav način – kao psa.  

U KONTAKTU SA SAMIM SOBOM

Nosiocu života potrebno je da oseti da je u kontaktu sa samim sobom. Ovo telesno iskustvo posebno je izraženo kod pubertetlija – oni naime često stupaju u telesni kontakt sa samim sobom. Neke pomenuta potreba prati i u potonjim životnim fazama pa im pređe u prijatnu naviku od koje nikada ne odustaju i uvek joj se pre ili kasnije vraćaju. Tako postižu nirvanu.

IDEOLOŠKA SVAĐA

Danas je sve manje ideoloških neslaganja. Sve nesuglasice rešavaju se i zatiru već tokom najranije mladosti. Sećam se kada sam ja jednom davno bio rezigniran besmislenim sebičlukom drugova koji su posrnuli i krenuli stranputicom, ...onda smo još bili drugovi... Zgranuto sam pitao drugove koji su očigledno već bili skliznuli sa pravog puta: „Ko želi da dobija više nego što daje?“

„Svako – to je suština marketinga, menadžmenta, politike...“ odgovorio mi je drug Karić potpuno uveren u pobedu novog poredka koji se već mogao nazreti.

„I logika polnih organa“, odbrusio sam mu, a on se na to samo nasmejao. Nije bio uvređen, ni ljut mojom replikom. Kratko je dobacio: „To samo govori u prilog tezi da je to ispravn način mišljenja.“ Posle ovoga više ništa nisam imao da kažem.

Ispostavilo se da je bio u pravu. ...jer na kraju oni su pobedili...Bila je to poslednja ideološka svađa – bar koliko me sećanje služi.

PROPUŠTENA ŽURKA

„Kako ga poznaješ?“ pitao je prijateljicu sa kojom je delio povremene povlastice.

„Delili smo vaginu.“

„Tvoju?“

„Moje prijateljice Ane – tako sam joj postala kuma.“

„Čekaj, ona nije udata za njega.“

„I njen sadašnji muž je bio prisutan.“

„A gde sam bio ja?“

„Propustio si tu žurku.“

NEODUSTAJE OD ŽIVOTA

Sudar je bio toliko snažan da mu lekari koji su ga operisali nisu davali preterane šanse. Ipak, on je bio žestok momak celog života pa se tako odnosio i prema svetlosti koja ga je polako obuzimala. Nije bio siguran da li umire, ali jeste da će se odupirati smrti dokle god bude mogao. Iz svetlosti izronio je jedan glas – nije bio siguran da li to umišlja ili se njegov mozak nakljukan anesteziom poigrava sa njim... ili je možda nešto ozbiljnije po sredi... 

„Jesi li dobio ono što si želeo od ovog života?“ pitao je glas.

„Ne.“

„I šta sad?“

„Nastaviću da živim – sve dok to ne dobijem.“

„U redu“, reče Bog, „ja mogu da čekam.“

PRETERANA GUŽVA

Posle seansi kod psihijatra moj alter ego uvek se bunio: „Bez mene sve što ostaje si ti – nemoj mi reći da je to ono što želiš.“

„Zašto to ne bi želeo?“ otvoreno sam ga pitao. Prećutao sam mu da je to osnovini razlog zašto sam i krenuo kod psihijatra.

„Da je to ono što želiš nikada me nebi ni stvorio. Bilo ti je dosadno. Bio si usamljen. Trebao je neko ko može da te razume i dopuni. Trebao ti je izgovor...“

Nisam mogao poreći da je ovo uglavnom tačno. Bio je u pravu. Nisam smeo da rizikujem da ga izgubim. Možda je u mojoj glavi ipak imalo mesta za obojicu.