STO SE TICE MORALA – MORALA JE

ŠTO SE TIČE MORALA – MORALA JE

Naučena da veruje u učtivu ljubav nikada nije ni pomišljala da pređe granicu dozvoljenog sve dok joj jedan učtivi gospodin nije dao predlog koji nije mogla da odbije. Predlog je, kako pretpostavljate, bio veći i obilatiji od onog neveštog primerka kojem se na venčanju zavetovala na vernost.  I ne samo to – bio je šarmantan i uglađen i posebno voljan da ugađa, a ništa od toga nije krasilo predlog koji je nekada davno uspeo da se izbori za svoj zakoniti status i koji se više ni malo nije trudio oko nje. Tako je u moralnom pogledu posrćući dobijala sve što joj je nedostajalo zadovoljavajući potrebe i stvarajući prijatne navike – odvikavanje, naravno, nije dolazilo u obzir.

Trebao je to da shvati i zakoniti suprug, ali on je bio dovoljno glup i gord da joj preteći postavi ultimatum. Nakon toga izgubio je i status, a uglađeni gospodin učvrstio svoju poziciju.

Bilo je i onih koji su je osuđivali, zbog svega ovog, ali njima bi ona spremno odgovorila – moralo je tako – iz moralnih razloga.

SATANIZACIJA

(ILI KAKO VOLJENI MUŠKARAC POSTAJE NEPRIJATELJ)

Volela ga je zbog njegove sposobnosti da uvek kaže istinu. Zato ga je pretvorila u neprijatelja. Jer samo neprijatelji uvek govore istinu, prijatelji i ljubavnici neprekidno lažu uhvaćeni u mrežu dužnosti i obaveza.

Učinila je to iz ljubavi – volela ga je i nije želela da promeni njegovu suštinu.

A i trebao joj je neko kome je mogla da veruje...

KRIZA SREDNJIH GODINA

Već duže vreme njihov ljubavni život beše ustajao. Noći su bile duge, ispunjene kratkim uzbuđenjima i dugoročnim razočarenjem koje se gomilalo preteći da poruši moralne brane koje su ih još zadržavale u nevoljnom zajedništvu.

A onda se jednog jutra desilo neminovno. Brana je popustila. Već istog popodneva on beše koristio radni sto u svojoj kancelariji, sa sekteraricom naravno, dok se ona opredelila da u radno vreme u pratnji kolege poseti hotel u blizini svog posla.

Tako su skoro istovremeno pronašli način kako da prevaziđu krizu srednjih godina.

ISKRENO

„Zašto mi je propao brak – zbog laži – uvek obećavamo više nego što možemo ispuniti – zato ne laži, budi iskren“

„Onda se neću ni oženiti“, iskreno je priznao prijatelju – njega nije imao potrebu da laže. Obojica su znala da nemaju baš monogo šta ponuditi ženama koje su ih opčinjavale.

BRAKORAZVODNI SLUČAJ VANSUDSKOG PORAVNANJA

Jezici se traže i izazivaju, razmena pljuvačke je u toku,... tada na scenu upada zakoniti suprug. Zaprepašćen je i preneražen. Uviđa da drugi dobijaju više od njega. To mu nije po volji. Posebno ga srdi taj nedostatak stida – ona svo vreme nastavlja sa započetim, polako podižući ili pre spuštajući uloge.

Suprugu je dosta svega. Izlazi iz kuće i zatvara vrata. Više se neće vraćati.

Ona, zadovoljna predloženom pravnom taktikom nagrađuje svog pravnog zastupnika. Oboje osećaju da su dobili ono što su želeli.

SUDBINA

„Sudbina neće doći po tebe – moraćeš se potruditi da ti nađeš nju.“

„A šta kad je nađem?“

„Prati je!“

KAKO SAM POČEO DA ČITAM BESCELERE LIMUNADE FRANCUSKIH PISACA

Nekih navika stečenih u ranoj mladosti teško se osloboditi. Otac me je davno naučio da čitam samo nobelovce, eventualno, kad baš imam vremena, što se skoro nikad ne dešava, one što su dobili pulicera ili bukera. Uopšte uzev ovo je bio dobar savet i zahvaljujući strogoj disciplini stečenoj u detinjstvu i istrajnosti pročitao sam dosta pametnih knjiga prepunih pametnih reči stekavši negde usput nezvanični status pametnog čoveka.

Koliko sam pametan, ili to nisam, nikada sa sigurnosti nisam znao, ali prema reakcijama okoline slutio sam da bi veći deo populacije više voleo kada bi mogao da izbegne bilo kakvu komunikaciju samnom. Bilo je to uglavnom prećutno izbegavanje i samo par puta u životu desilo mi se da mi žene koje sam startovao dobro izvežbanim i uglancanim forama u lice kažu šta i o njima i o meni misle – ja sam se posle trudio da ne mislim previše o tim događajima. Tako je bilo, ali ja se nisam dao omesti i obeshrabriti i ponekad bi mi prolazio koji red Milera ili bi mi koja rečenica Hemingveja omogućila da barem te noći uživam u putenim zadovoljstvima one koju sam u tom trenutku smatrao izuzetno domišljatom i intiligentnom što je baš mene izabrala, a sad, sa ove distance pre o njima mislim kao o milosrdim sestrama i umornim ženama koje iz sažaljenja ili nekog drugog uzvišenog cilja, koji ja čak nisam u stanju ni da prozrem, pristaju da ugode izgubljenim, a opet, disciplinovanim tipovima koji o muško ženskim odnosima znaju skoro sve – iz knjiga naravno – i to onih najboljih.

Tako je bilo prvih 44 godine. Ne baš uspešno, ali ni blizu očajanja – duh, a i telo, još me je držalo. Još sam bio zarobljen u svom svetu i disciplinovano se prdržavao svega naučenog kada se desilo da sa neke konferencije kasno noću putujem kući. Bila je skoro ponoć – ja umoran, preumoran da vozim, preumoran da spavam, odlučim tako da putojem autobusom. Logična odluka nemoram da mislim, mogu da odmorim, a ujutro stižem na posao upravo na vreme. U celoj toj stvari mučila me je samo pomisao kako da ispunim to vreme od par sati, jer kao što rekoh, nisam mogao da spavam. Slušanje nekog audio izdanja nije dolazilo u obzir – ceo dan uostalom slušao sam predavanja, sada mi je odgovarala i trebala tišina, dakle, pravo vreme za knjigu, ali koju, knjižare u to doba ne rade. I tako odlučim da na kiosku kupim neki besceler nekog francuza. Pošto o njemu  i o literaturi koja se nudila nisam ništa znao, odabrao sam knjigu  prema koricama i to se pokazalo kao dobar izbor, jer sam na svoje neverovato iznenađenje na strani 220. našao objašnjenje, pa može se reći i upustvo za razumevanje i postupanje sa ženama. U nekoliko rečenica rečeno je sve što momci treba da znaju:

„Kada ti neka žena kaže ne, to obično znači da, ali plašim se. Kada ti kaže možda, to obično znači ne.“

„A kada kaže da?“

„Kada kaže da, to znači da, možda.“

„A kada kaže jednostavno da?“

„Jednostavno da ne postoji u jeziku žena.“

Zapanjen ovim jednostavnim i vrlo praktičnim upustvima odlučio sam da ih stavim na probu – ispostavilo se da su vrlo korisna i upotrebljiva. Pomažu. Kada bi me neko pitao rado bi mu preporučio da pročita datu knjigu, ali joj se ne sećam naslova. Zapamtio sam samo ime pisca i već sledeći put kad sam dolazio u Beograd na istom kiosku nabavio sam još jednu njegovu knjigu – ko zna kakvih se bitnih životnih saveta može naći u njoj. Već u prvih par strana pronašao sam par zanimljivih redova i odlučio da dotičnog pisca iako nema nijedu od nagrada uvrstim u katalog onih čije knjige čitam.