SAMOUVEREN – BEZ POKRIĆA

U NEDOSTATKU NARACIJE

Njegova prošlost je progonila sadašnjost koja nije mogla da podnese ovo maltretiranje pa je pobegla u budućnost. Tako je um pokušavao da mu predstavi stvari i da objasni život u kojem nikako nije mogao da učestvuje iako je osmišljen da isti ocenjuje i ponekad njime upravlja. Telo za koje se ispostavilo da je nosilac života uglavnom je bilo scenografija, a tek ponekad glavni akter drame. U tom čudnom unverzumu mora se priznati i narator je izgubio svaki logički smisao pa je napustio ovu priču i otišao u neku drugu.

SAMOUVEREN – BEZ POKRIĆA

Oklevala je pa sam stekao utisak da nije posebno raspoložena za to da nečiji polni organ ispuni njen baš u ovom trenutku. To nije bila dobra polazna osnova za nastavak večeri pa sam potražio neku raspoloženiju u tom smislu. Još sam sedio za stolom i zainteresovanijem primerku ženske populacije prosipao uigrane fore, ne bez uspeha mora se priznati, kada sam krajičkom oka primetio kako ju je neki tipus pokupio i odveo sa sobom. Nije mi se svidela pomisao koja mi se u vidu trnaca spuštala niz kičmu – izgleda da je ipak bila raspoložena da je ispuni neki organ samo ne moj – a to mi se nikako nije dopadalo. Nikako nisam voleo da gledam kako lepe žene toliko greše u svojim izborima.

NERAZUMNO SREĆAN

Kada je bio sa njom bio je nerazumno srećan – kao pas. Ona ga je tretirala na isti takav način – kao psa.  

U KONTAKTU SA SAMIM SOBOM

Nosiocu života potrebno je da oseti da je u kontaktu sa samim sobom. Ovo telesno iskustvo posebno je izraženo kod pubertetlija – oni naime često stupaju u telesni kontakt sa samim sobom. Neke pomenuta potreba prati i u potonjim životnim fazama pa im pređe u prijatnu naviku od koje nikada ne odustaju i uvek joj se pre ili kasnije vraćaju. Tako postižu nirvanu.

IDEOLOŠKA SVAĐA

Danas je sve manje ideoloških neslaganja. Sve nesuglasice rešavaju se i zatiru već tokom najranije mladosti. Sećam se kada sam ja jednom davno bio rezigniran besmislenim sebičlukom drugova koji su posrnuli i krenuli stranputicom, ...onda smo još bili drugovi... Zgranuto sam pitao drugove koji su očigledno već bili skliznuli sa pravog puta: „Ko želi da dobija više nego što daje?“

„Svako – to je suština marketinga, menadžmenta, politike...“ odgovorio mi je drug Karić potpuno uveren u pobedu novog poredka koji se već mogao nazreti.

„I logika polnih organa“, odbrusio sam mu, a on se na to samo nasmejao. Nije bio uvređen, ni ljut mojom replikom. Kratko je dobacio: „To samo govori u prilog tezi da je to ispravn način mišljenja.“ Posle ovoga više ništa nisam imao da kažem.

Ispostavilo se da je bio u pravu. ...jer na kraju oni su pobedili...Bila je to poslednja ideološka svađa – bar koliko me sećanje služi.

PROPUŠTENA ŽURKA

„Kako ga poznaješ?“ pitao je prijateljicu sa kojom je delio povremene povlastice.

„Delili smo vaginu.“

„Tvoju?“

„Moje prijateljice Ane – tako sam joj postala kuma.“

„Čekaj, ona nije udata za njega.“

„I njen sadašnji muž je bio prisutan.“

„A gde sam bio ja?“

„Propustio si tu žurku.“

NEODUSTAJE OD ŽIVOTA

Sudar je bio toliko snažan da mu lekari koji su ga operisali nisu davali preterane šanse. Ipak, on je bio žestok momak celog života pa se tako odnosio i prema svetlosti koja ga je polako obuzimala. Nije bio siguran da li umire, ali jeste da će se odupirati smrti dokle god bude mogao. Iz svetlosti izronio je jedan glas – nije bio siguran da li to umišlja ili se njegov mozak nakljukan anesteziom poigrava sa njim... ili je možda nešto ozbiljnije po sredi... 

„Jesi li dobio ono što si želeo od ovog života?“ pitao je glas.

„Ne.“

„I šta sad?“

„Nastaviću da živim – sve dok to ne dobijem.“

„U redu“, reče Bog, „ja mogu da čekam.“

PRETERANA GUŽVA

Posle seansi kod psihijatra moj alter ego uvek se bunio: „Bez mene sve što ostaje si ti – nemoj mi reći da je to ono što želiš.“

„Zašto to ne bi želeo?“ otvoreno sam ga pitao. Prećutao sam mu da je to osnovini razlog zašto sam i krenuo kod psihijatra.

„Da je to ono što želiš nikada me nebi ni stvorio. Bilo ti je dosadno. Bio si usamljen. Trebao je neko ko može da te razume i dopuni. Trebao ti je izgovor...“

Nisam mogao poreći da je ovo uglavnom tačno. Bio je u pravu. Nisam smeo da rizikujem da ga izgubim. Možda je u mojoj glavi ipak imalo mesta za obojicu.