Sa jeseni

Sa jeseni

Imala je telo, onda mi ga je dala, a ja nisam znao šta sa njim, šta sa sobom, šta sa nama. Bili smo premladi za ljubav, a šta smo sad, šta je to što sada imamo i možemo dati jedno drugom. Prijateljstvo – nije li i to ljubav samo oslobođena tela, želje, ljubomore, očekivanja. Nije li to ljubav koja nam je preostala, pitam je, a ona mi odgovara, u meni još vatre ima, i ta sitna varnica upali i mene i onda gorimo zajedno, kao da smo tek pupoljci, negde na početku svog proleća i neobaziremo se na jesen svuda oko nas.

Lilith

Pre anđela, pre nego zakucaše srca mnoga, žena uz presto boga stajaše. I on stvori svet da bi po trevi gazila njena noga. I jedna druga žena, stvorena pre drugih, divlja i vragolasta hodiše vrtom i nosiše ona lik i krik čoveka. I bi odbačena, i ponižena, al mudrija od drugih žena, a možda i od samog Boga, jer priča se da je i njega zavela, pa i prevarila, i ne htede ona stati u naumu svom, ni onda kad čovek bi izgnan, i ona bi izgnana, i žena božija bi izgnana, a ljudi ni u grobu ne mogaše naći spokoj. I kriviše je generacije mnoge, i ljudi neupućeni u njene jade, i ja je krivih, a sad se kajem. Lud, mlad bijah – sad mi na oči naviru suze. Sad vidim da u njoj više božanskog ima no u svim molitvama mojega roda. Sad vidim da ona jedina slobonu volju imaše i njome zarazi ljude... ne bi to poklon od Boga, već drskost deteta spremnog da nadvisi roditelja. Nije li to ono što me čovekom čini. Nije li mi ona najbliža od svih uzvišenih bića. Ne trebam li njoj, i kćeri njenima stvarati nove svetove samo da bi njihova noga kročila njima.
 

Pokoran lepoti

Raširio sam snove pred tvoja stopala, molio te da gaziš nežno... robom se učinio, jer šta drugo, do gospodar želje si bila, a potom i gospodar života postala... i ja sam ti služio, ili si ti služila meni, ili mojim snovima, ne sećam se više, sećam se samo koraka tvojih...