Nivo potrage

Profesor je bio zapanjen. Devojka je jasno pokazala da ne zna gramatiku ni na rudimentarnom nivou. Ne jednom. Pokazivala je to svakodnevno. Postojalo je samo jedno rešenje, bar je tad tako mislio. Zamolio ju je da napusti predavanja i pređe ne neki drugi fakultet.

Odbila je. Bila je ubeđena da je u pravu i spremna da se bori za sebe.  Nevoljan da se raspravlja sa nepismenim derištem, profesor joj je pružio poslednju šansu i dao mesec dana da savlada osnove gramatike. Saopštio joj je da će nakon toga polagati test.

Kad je došao dan testiranja profesor je napisao par rečenica na tabli i zatražio od devojke da u njima pronađe podvuče sve predikate. Bio je ubeđen da će to biti dovoljno za njenu diskvalifikaciju sa kursa.

Devojka je pogledala rečenice, a onda profesora. Očigledno joj nije bilo jasno šta se od nje očekuje.

„Do kog nivoa?“ pitala je devojka.

Sad je profesor bio zbunjen. O čemu ona uopšte govori, kakvim nivoima, dobila je prostu proširenu rečenicu sa po jednim subjektom  i predikatom.

„Odgovorite na pitanje. Vrlo je jednostavno.“ rekao je profesor, na šta mu je devojka odbrusila, „možda onima koji neznaju ligvinstiku“ Nije se nadao da se razmaženo derište pozove na kongentivne nauke, a posebno ne na lingvistiku. Bilo je to po njegovom mišljenju daleko iznad njenog nivoa, ipak, nije mogao da odoli, pa joj je zatražio objašnjenje.

„A=A. Svaka stvar je ono što jeste. Svaki subjekat je svoj vlastiti predikat. Ukupan broj predikata je jednak dvostrukom broju subjekata... bar kada tekst postiže više nivoe apstrakcije. Do kojeg niovoa upoštavanja treba da posmatram tekst?“ 

Iako je prošlo dosta vrmena, odmah je prepoznao ove stavove. Bile su to osnove logičkog lanca zaključivanja primenjene na veštačkoj inteligenciji još u vreme dok je on bio student. Ali to je bilo davno, rudimentarno i bio je sigurn zaboravljeno i napušteno znanje. Ipak, ona je koristila rečnik i način rezonovanja upravo identičan onom kojeg se sećao.

Sada je bolje zagledao devojku. Osim tamnih google - naočara nipočemu nije bila posebna. Na trenutak je pomislio da je u pitanju android ali su ga te pomisli prošle čim je video kako devojka drhti očekujući njegov sud o onome što je rekla. S obzirom na njeno predhodno pokazano predznanje, nije očekivao ništa osim razočarenja od nje. Ona je ipak uspela da ga makar na tren zadivi svojom pronicljivošću, pa makar ona bila i veštačka. Stoga je odlučio da je ne udalji sa kursa i pruži još par prilika. Pokazalo se da je uvek znala pravovremeno da ih iskoristi.

Na kraju kurs je završila kako najbolja u rangu. Dok joj je upisivao ocenu u indeks otkrila mu je tajnu. Indeks je bio lažan, falsifikovan. Nikada nije bila student književnosti, niti ju je književnost uopšte interesovala. Studirala je programiranje na tehnološkom institutu, a dolasci na časove kreativnog pisanja bili su deo njene prakse iz predmeta veštačka inteligencija 2 - evolucioni algoritmi. Neobične naočare koje su odmah privukle profesorovu pažnju bile su veza sa serverom na kojem je bio njen stvarni rad - program za prepoznavanje i uobličavanje teksta.

Izneverena očekivanja

Žena se nije opirala hapšenju. Svo vreme ostala je pored leša trudeći se da pokupi  krv koja je isticala iz rane. Radila je to sa strahopoštovanjem vernika, trudeći se da leš ubijenog očuva što urednijim. Detektivima je ponosno saopštila: „Volela sam ga kao boga. Verovala u njega kao u boga.“

„Šta je onda krenulo po zlu? Zašto ste ga ubili?“ pitali su.

„Kao i svaki bog, ljude oko sebe počeo je da ponižava ili neprimećuje. One najbliže i da zlostavlja.“  Dugo je ćutala pre nego je iznela argument koji nijedan bog ne bi smeo da zaboravi.

„On je možda zaboravio da sam ljudsko biće, ja ne.“

Rekonstrukcija svesti

Probudili su se skoro istovremeno. Svet koji ih je zatekao izgledao im je poznato ali čudno. Stvari nisu bile baš uvek na svom mestu, a njihova kuća bila je odsečena od ostatka naselja i izdvojena. Nije im to smetalo. Čak ih je veselilo.

Iako u kasnim tridesetim nejasne veze koje povezuju blizance još su bile čvrste. Celog života osećali su tu nadnaravnu povezanost. Voleli su istu hranu, iste žene, trenirali iste sportove, pohađali iste škole. Čak ih ni kompanija nije uspela razdvojiti. I dalje su delili kokpit.

Sad im je izgledalo kao da su vraćeni u prošlost u kojoj ponovo dele roditeljski dom. Nakon toliko dana bez odmora, prijala im je ova promena.

Prijala,… pre nego što je počela da ih zbunjuje… pa zabrinjava…

Nemir je narastao. U obojici… i obojica su toga bili svesni.

 „Ovo mesto nije stvarno, rekonstrukcija je našeg sećanja. Planine koje su nekada bile stotinama milja  u unutrašnjosti kopna sada su na samoj obali. Naša porodična kuća preselila se na jednu od njih, a okean nam je došao u dvorište.“

„ Možda smo umrli i poslati u raj“, kiselo se nasmejao Jovan.

Pavle je znao da nisu u raju. Za razliku od brata, on nikada nije verovao u postojanje istog. A i da postoji, oni tamo ne bi bili sami. Pomislio je da je u pitanju san. Ali ni to nije objašnjavalo mesto na kojem su se nalazili. Posebno ne činjenicu da su tu obojica. Nije mogao da se seti nijednog sna koji su delili. Pitao se da li je tako nešto uopšte moguće. Pokušao je da analizira svet oko sebe neuspevajući ništa konkretno da zaključi. Na kraju je progovorio više da umiri sebe nego brata.  

„Ovo nije raj. Ovo nije san. Ovo je rekonstrukcija našeg uma.  Možda uobrazilja. Ali pre svega, slika stvorena iz naših sećanja. Parcijalna, izlomljena slika sveta. Prilično netačna. Kao da je um koji ju je stvorio bio izlomljen.“

Nemir je prešao u nervozu. Napetost. Zloslutne sumnje. Postojao je samo jedan način da se one razveju. 

...ali i potvrde.

„Čega se poslednjeg sećaš?“

„Držim komande. Očajnički pokušavam da navučem kormilo visine na sebe. Vidim nagnutu sliku sveta pre nego što vrh krila dodirne zemlju.“

„A onda?“

„Udarac. Škripu. Crnilo. Jesmo li mi to poginuli u vanterenskom sletanju?“

„To ne objašnjava otkud mi ovde.“

„Koje je tvoje objašnjenje?“

„Nismo poginuli. Bar ne na licu mesta. Bili smo živi dovoljno dugo da lekari pokupe naša izlomljena tela i izlomljene mozgove i iz njih pročitaju sećanja. Mislim da smo mi ovde samo produkt neke svesti.“

„Ako je tako otkud onda obojica ovde? Šta ti radiš u mojoj svesti?“

„Mislim da nije bilo dovoljno žive svesti i da je neko ugurao obe u isti mozak pre nego što ga je pokrenuo.“

!?! Sumnje više nisu bile neodređene, dobile su oblik, mogle su se imenovati.

„To znači da je jedan od nas mrtav.“

„Sigurno.“

„Kako ćemo znati koji?“

„Prepoznavanje. Onaj ko se seti i prepozna više objekata verovatno je živ, onaj drugi verovatnije mrtav i samo suplement u ovom svetu.“

Počeli su da se osvrću oko sebe pokušavajući da se sete što više detalja, prepoznaju što više toga. Nije trebalo dugo pre nego što su zaključili da su verovatno obojica mrtvi. Svet u kojem su se nalazili raspadao se već na granici njhovog dvorišta.  Čim bi zakoračili malo dalje jedan bi zašao u tamu, a drugi se izgubio u belini.

Konačno su bili zauvek razdvojeni.

Saveti kardinala Acquaviva

 „Biblija nije reč božija. Koliko znam u njoj nema nijedne Isusove reči“, žalio se mladić.

„Bog nije navikao da se ograničava rečima. Postoje bezbrojni drugi načini kroz koje je opštio sa svojim učenicima. Oni su iz svojih sećanja uobličili reči i zapisali ih.“

„Onda nema smisla čitati, to je tuđe, posredno iskustvo.“

„Božansko iskustvo stiče se samo onda kad osetiš ljubav. Zato ne čitaj knjige – voli.“

Bio je to najbolji savet koji je Kazanova ikada dobio od kardinala.

Do kraja odan

Umro je kad je umrla majka. Bio je živ, a mrtav, a da to nije ni znao. Na njenoj sahrani mi je rekao:

„Prvo smo osetili dodir uma. Usledila je lavina reči, pa prvi dodir, poljubac. Milovanja. Ljubav. Jedan nivo povezanosti pretakao se u drugi sve dok se nismo potpuno spojili.  Bilo je to puno godina pre nego što ćeš se ti roditi. Tvoja majka bila je jedino biće sa kojim sam doživeo tu vrstu bliskosti i ta veza neće nestati ni sad kad je više nema.“

Nije prošlo dugo pre nego je oboleo. Mislim da se žurio da umre. Toliko mu je nedostajala. Sada kada je otišao za njom, ostaje mi da se nadam da su se ponovo sreli.