Mina

MINA

To nije bila tek obična kafana, a ni ona se svakako ne bi mogla uvrstiti u armiju običnih barmena, šankera, majstora za koktele i koketiranje. Nije bila ni posebno zgodna, imala je kratke i snažne noge i široke kukove, a opet privlačila je goste bolje od bilo koje lepotice pa su se mnogi klubovi grabili oko nje.

Nekažem, bila je upadljivo primetna sa tom kratkom crvenom kosom i  plavim očima, posebno kad se nasmeje, ali to nije bilo ono što je magnetski privlačilo klijantelu.

Njeno tajno oružje bilo je to što je mogla da pronikne u bilo koji lik i bilo koji život već posle prvog pića, a posle bi poput svih holivudskih klišea o barmenima demostrirala najbolju psihoanalizu koja se mogla naći u gradu. Tu se naravno nije stajalo, te bi već sa drugim pićem počela i terapija. Naravno, odbijala je da drži terapije odvikavanja od alkohola ali je zato bila dostupna za sve druge vidove terapije.

Obično, išlo je otprilike ovako – dva martinija presečena izlivom promišljanja o životu još uvek ispunjenog nadom i ambicioznim kalkulisanjem. Onda kafa sa rumom i savet kojeg bi se trebalo pridržavati taj dan. Na kraju dana, naravno, piće za opuštanje i par reči smišljenih tako da podstaknu klijenta da se otvori i olakša dušu. Zatim saučesničko klimanje glavom i poziv na čašicu razgovora za sutra.

A sutra je novi dan, i onda se ciklus ponovo pokrene...

... i tako godinama...

A onda je jednog dana zatvorila ordinaciju i otišla u neki drugi grad i drugu kafanu...

... rekla je samo da su joj dosadile naše kafanske priče...