PROMAŠENI PRAVAC RAZVOJA LIČNOSTI

PROMAŠENI PRAVAC RAZVOJA, OZBILJNI PROBLEMI U ORJENTACIJI LIČNOSTI

Na drugoj godini doktorata, upravo pre nego što će mi izaći prva knjiga kojom sam se iz sve snage trudio da zablistam kao intelektualac, sada to mogu reći slobodno, nesretnim sklopom okolnosti, imao sam priliku da posetim jedan TED događaj.

Bio je to prilično uštogljen skup naoko slobodnih intelektualaca koji su se iz sve snage trudili da budu oštri kritičari svega što im se nije dopadalo, a po neko od govornika imao je čak i neku nejasnu prestavu šta i kako dalje, kako bi, kao društvo, prvazišli nagomilane probleme. Slušao sam govornike, divio im se i istovrermeno im zavideo. Znao sam da jednog dana i mene čeka mesto na bini...

I dok su se svi trudili da budu dovoljno korektni i britki, jedan se govornik izdvojio. Izdvojio se na očiti način. Ostali su verovali da je ono što govore istina i da je dobro da nam je saopšte. On je govorio istinu i znao da nam se ne sviđa ono što govori. Bio je Holanđanin i nije volio Belgijance. Njih je javno omalovažavao, ostale u publici ne, bar ne direktno, iako su se svi osećali uvređeni zbog onoga što je govorio. A rekao je kao što napomenuh istinu. Rekao je: „ Prosek je istinito stanje čovečanstva. Budite prosečni. Budite glupi... i naučite da lažete...“

I svi smo se mi zgražavali nad njim i njegovim rečima i odbijali sebi da priznamo da oni koji nisu tu i koji nemaju šta da kažu upravljaju našim svetom.

Setio sam se svog šefa. Bio je to popriličan buzdovan vešto zaodenut u pakovanju poznavaoca industrije o kojoj nije znao ništa, a opet, on je nama, koji smo dobro znali tematiku, bio šef samo zato što je znao da se drugima, inače podjednako glupima i ograničenima kao i on, predstavi kao pravi znalac.

Onda sam pomislio na sve šefove, profesore, nadzornike, memadžere, političare, sve koji su upravljali mojim životom. Svi su pratili isti obrazac – onaj izrečeni. Nije se moglo poreći da su upravo takvi, kakvim ih je debeli Holanđanin opisao, ali oni su upravljali svetom, a mi intelektualci iz publike samo smo mogli da ih mrzimo zbog onog što rade i da im aplaudiramo.

Nisam aplaudirao tom tipu kad je završio – nesećam se da li je iko. Sećam se samo gorkog ukusa u ustima i potisnutog besa. Sećam se da sam te noći sam i nervozan otišao u krevet. Sećam se da dugo nisam mogao da zaspim...

Onda sam se promenio. Hteo sam da se promenim. Nije išlo lako.

Opet sam plovio uzvodno, protiv struje i nadošle matice koja je želela da me vrati nazad u more... ali poput lososa koji se vraća izvoru svog postojanja bio odlučan u nameri da jednom uspem.

Da li sam uspeo?

Ne znam.

Danas malo šta znam, ali imam sve ono što drugi žele i sanjaju. Danas sam uspešan po mnogim merilima... i glup po mnogim zastarelim merilima... ali ko o tome još vodi brigu...

U današnjem svetu... najvažnije je biti uspešan... a za to je presudna laž... a ja sam izgleda oduvek imao talenta za nju... samo sam to kasno shvatio... kasno počeo da koristim

...a opet nikad nije kasno... zar ne...