Avangarda

Čuvar intime

Svugde oko mene kalupi i ljudi koji ispadaju iz njih. Nisu ni svesni čekića koji ih je utisnuo. Kad ih neko navije i usmeri, putuju kroz život pedeset, šezdeset, sedamdeset godina i umru. Na ovom svetu obitavaju poput automata.

Opirem se ulozi što su mi je dodelili. Kome, usotalom, kad niko ne čuje, kad nikog nije briga za otpadnike što štrče. Ćutim. Tako je najbolje.

Otvorim se tek ponekad pred tom farbanom plavušom što odbija kalupe koji su joj određeni rođenjem ili usudom. Ona je sazdata od svojih mudrosti. O njima znam malo. Vremenom manje – rekao bih – kako se navikavam.

Postao sam čuvar intime. I to je dobro. Ispunjava supstancijom dan. Dovoljno – za neke – za neke treba više. Meni – nadam se da ću dobiti više. Ponekad na poslu poželim da očima zavirim u njene skrivene delove.

Ponekad i uspem. A onda čuvam tajnu.

Zar nisam rekao postao sam čuvar intime.

Avangardan

Dolazi vreme seksualnih solista. Ja sam ispred svog vremena.