Ponovo par lascivnih

Azra (el)

Pogledom mamiš me na greh. I ja te uzimam grešnu, spreman da sa tobom odem i u pakao. Ali pre toga, znam, bar na kratko, uroniću u raj.

Pratim tako tvoje pokrete dok ne zađemo u blud, gde me dodirima nateraš na predaju – i ja ti se predam – a ti me sa osmehom nevaljalice otpremiš u pakao.

Pakao u kome će najveća kazna biti odsustvo tvog tela i nade da će me ponovo grejati... bar ponekad...

Dvoje

Dvoje koji to nisu, a još uvek odbijaju postati senom onoga što su bili, još željni života i jedno drugog, pokušavaju se iskratsti u popodnevnom terminu.

Žena sazdana od nezadovoljstva i muškarac sazdan od tuge, par dostojan prezira svetine. Odlučuju da promene – sebe – kad već ne mogu svet.

„Dosta mi je navika“, kaže i on shvata da je njen život samo niz pojava dosadnih, a nekako milih, koji hrane njeno telo... ona nije krotka duha... nikad to nije ni bila... ona je hrapava poput šmirgle i ostaviće svoje krvave tragove na njegovoj duši... i njenoj... iako to nikada neće da prizna...

Godinama kasnije odan joj je... ali niko ne zna kojoj od njih dve... ženi ili ideji (žene)... Povučen u sebe on piše i objavljuje život... koji nije njegov... a mogao je biti...

Jedan od onih – zaostalih u pubertetu

Ona je mašina za zavođenje, ja tek primitivni automat sa erekcijom.

Ona može, ja koliko izdržim.

Ona ima potrebe, ja sam samo dobavljač sa kačketom, večiti student koji tek po nekad bude nagrađen orgazmom. Zna da da i zna da uzme, a kad ga uzme onda ga ne vraća dok se ne ispovraća.

Odemo na kafu. Bilo gde. Njeno flertovanje, ples. Nežna je... i željna... i ja sam je željan... i upustimo se potom u ples telima... i stenjanje... a drhtulja igra nad kukovima mojim... i ja pomislim, nemam ja kurac za ove kukove, a onda se zainatim i uprem u nju svom snagom dok ne dobije... kad je već dala...

Vi momci možete zadržati vaše device vrištalice. Meni treba starija zgodna žena u visokim potpeticama, sa guzovima koji su zaboravili da ostare. Žena sa željom... i znanjem...

A ona zna... i zna da zna... i ja znam... i čini mi se tad, na tren, da sam već stigao, da sam zavirio u svet odraslih... i na tren postajem muškarčina... onaj sa mudima i stavom... sve dok me erekcija ne izda...

A onda se ona potrudi da mi povrati stav... zna da je to dobro za samopouzdanje njenog muškarca... sad kad je bar malo počeo da liči na muškarčinu kakvu je priželjkivala... a ne ostarelog dečaka kojeg je na kraju dobila... i tudi se... i ja se trudim... i ko zna, možda ostanemo trudni... nikad se ne zna...

Zahtevi

Traže od mene da budem svestan sveta i svoje uloge u njemu – a koliko je svet svestan mene pita li se iko... ili to pitanje muči samo mene...