Pristojan građanin

Čovek koji je izgubio snove

Izgubio sam san. Ne mogu da spavam. Ni danju, ni noću.

Moj premoreni um postavlja mi zamke – vodi u čudesne svetove, kaže, možda je sve moglo drugačije. Ako i zaspim, san ne dolazi. Nema nijedne reči, misli, kojom bi dotakao snove. Moje snove. One koji su mi oduzeti, ukradeni, oni kojih se više ne sećam.

Izgubio sam snove, zarad realnosti. Zašto? Postoji li odgovor koji bi mogao da prihvatim, da se izmirim sa sobom, pa da zaspim, bar na tren, i onda, još jednom usnim nadu, i pustim je da me odvede negde daleko. Bar još jednom.

Pristojan građanin Srbije

Skrivao sam svoje intimne misli i uverenja od drugih, sve dok ih nisam sakrio i od sebe. Sada ne mogu da ih nađem. A šta je čovek bez spostevene misli, šta, do maslačak na vetru – preplašeni stvor koji strahuje od najmanjeg povetarca.