Samson, o sebi i Dalili

Samson, o sebi i Dalili

Pogled mi klizi po tvom telu Zavodljiva. Žudne su te moje oči. Proždiru te i pre nego počnem da te diram. A ti se ne opireš. Prepuštaš se mojim prstima što klize po tvojim brežuljcima. Tiho cviliš da ne probudiš mesečinu.

U tebi počinjem i završavam noć, navek radost nalazim.

Bez reči, po mesečini, prilazimo jedno drugom i prelazimo preko mržnje koja nas razdvaja pravo na dela ljubavi. Uzimam te u tišini, uz mesečinu kao jedinog svedoka tvoje predaje. Svoje telo predaješ mojem, koje te uzima nežno, pazeći da na tvom telu ne ostavi svoje tragove, jer ti oh ne možeš sakriti, ni objasniti, onima na drugoj strani mesečine. Naša noć je nema, sakrivena u tišinu. Čuje se samo teško, zasićeno, gusto, lepljivo disanje – duboko kao pedalj tvoje šake – one, koja pronalazi i čupa moju kosu. Bledilo mesečine tek kadkad razotkriva tvoje obline, al i to je dovoljno za pogled, da se tad, spusti niz tvoje telo, a onda poskoči do zvezda, a moje oči traže tvoje usne, polu otvorene, izvijene u smešak, koji to nije, već prestavlja zov onom mračnijem delu mene, onom koji traži da u tebe zarije šilo, i da ga ne vadi, dok u tebi postoji i poslednji trzaj života i strasti.

Žudans sam ti, žudan sam te, a moja je snaga tebi pokorna, jer ti znaš da je savladaš i ukrotiš – ti jedina među ljudima, jedina među ženama. Vodiljo moja ti znaš da me posle bitke telom u telo uspavaš, poput majke dečaka koji odavno nisam, a kojeg se sećam, i za kojeg znam da je nekada bio ja, i znam da ga nema odkada sam upoznao tvoje telo.

Moja žudnja ima oči samo za tebe, a onda ih posle nema, postoji samo beskrajna praznina slepila i ljubav koja se u tom beskraju rađa i vodi me ispunjenju sudbine. Moje i tvoje Vodiljo.

Nikom pod ovim zvezdanim nebom, ni tebi, ni meni, ni svetu, kojem se dajemo, ne smeta što jedan čovek bez očiju uz sebe vodi zaslepljenu lepotu. Za tu lepotu on je dao svoje oči, kosu, slobodu. Za tog čoveka ona će dati svoj i tuđe živote, a posle će se pričati da je ljubav slepa, a nije bila, videla je bolje od svih drugih i uprkos tome ostala sa onim koji nije bio kadar videti ni očigledno – zaljubljenost jedne žene...

Eh, da sam to mogao da vidim... ne bi mi ni trebala sva ona snaga... a možda bi je i našao... baš zato što je vidim... i ko zna gde bi nas onda odvela Vodiljo moja...