Jer pesme moje nisu umrle samnom

Neda

Od kako si otišla – praznina.

Ništa plače u meni.

Doziva te.                          

Kome sam pisao svoje pesme

Sve pesme, napisane i one što su ostale neme, sabiće se, jednog dana, sudnjega časa, u jedno Ja.

Sve (te) reči opisuju jedno ljudsko biće, koje želi da se objavi... i da se svidi (drugom)...

Sve te reči, zamena su za jednu – ljubav.

A ona je neuhvatljiva, kao i misao o njoj...

Za njom trčaše moje reči, moje misli, moja želja.

Za njom žudeše, njoj se klanjaše...

Uvek je iznova tražiše...  

Poziv

Skrivena željo, ti što beše misao lagana, topla,

Ti što meni beše radost tiha,

Otvori vrata svoje duše,

Otvori vrata svog tela,

Smionoj vreloj žili se otvori.

Da te nađe i otkrije tajnu skrivenu,

Što otključava vrata sreće.