Konačni odgovor na sva ljudska pitanja

Krajnji domet ljudskog uma

Konačni odgovor na sva ljudska pitanja:

·        ako veruješ – Bog te voli.

·       ako ne veruješ – bio si u pravu (svo vreme).

Budućnost Srbije

Vanga je rekla svoje. Nije im se svidelo. Uskoro, bilo je zaboravljeno. Prošlo je puno vremena, ali kada se vratilo, vratilo se u punoj slilini.

„Tupost mora biti nahranjena.“ Kletva – crnja od tamne noći. Nesreća koja je pratila moju generaciju. Akteri su se menjali, lica su se menjala. Tupost i glad su ostajali... i jeli nas... lagano, temeljno, sve dok više ničeg nije ostalo.

Komunizam

Moje vreme je isteklo – čim sam postao svestan.

Bilo je potrebno ugasiti moju svest.

Zarad drugih, rekli su. A bilo je zarad sistema. Naposledku samo je on opstajao.

Roza Luksemburg

U stanju sam poništiti sebe, ne i ljubav koju osećam. Ona imasvoj život i ja joj nisam kadra usprotiviti se, a kamo li gospodariti (njome).

Tvoj duh nekak se uselio u moje misli. Izaziva nemir. Imam ideju o tebi. Zadržala sam je kao privatno pravo na intimni sadržaj života. 

Duboko u sebi osećam, da moje ideje možda i nisu tačne, ali su moje i braniću ih do sudnjeg dana. 

Moja ideja je ideja ljubavi. Želim je živeti slobodno bez okova morala i osude onih koji je ne razumeju.

Majka

Doktor Mate je prišao majci. Čak i kad bi mogao nije znao kako sakriti očaj. Nade nije bilo. Bila je spremna da mu olakša.

„Doktore možda ćete moći da operišete moje umorno srce, ali niste kadri operisati moju dušu. Nije do vas, odavno je isečena i rana neće da zaceli. Nemojte rizikovati svoj ugled. Meni je suđeno. Izmirena sam sa sudbinom koja me čeka.“

„Umrećete.“

„Smrt će uzeti samo telo i potvrditi ono što se već desilo.“

„Molim vas.“

„Ja idem na put, srešću one koje sa uz put izgubila. Ponovo ću biti cela.“ Znao je za njenu decu koju je izgubila u ratu koji je još besnio, ali i onu koja su još bila živa.

„A vaša deca?“

„Naći će put. Uostalom, ja tu ništa ne mogu. Takva im je sudbina dodeljena na rođenju.“

„To je sebično.“

„Nije. To je prirodno. Posledica odluka i dela. Okolnosti koje su nas sve zadesile.“

„Bojite li se?“

„Za sebe ne. Za njih koji ostaku moje srce će uvek brinuti.“

„Pokušajte još jendom.“ Imala je snage tek toliko da mu se nasmeši. Sada je bio siguran da nekim udaljenim delom svog duha prepoznaje taj osmeh. Bio je to onaj isti osmeh sa kojim su njena majka i sestra otišle na streljanje i preživele. Nije to bio osmeh predaje već radosti. Neko ko je preživeo nacističko streljanje i pre nego je rođen, krenuo je još jednom, nasmejan, u susret ništavilu. Nikada nije razumeo ove ljude i njihove motive, ali nije mogao da im se ne divi.

Pogled

Pitam se šta traži pogled zagledan u daljinu. Koga vidi? Čemu se nada?

Pitam je, a njen pogled prolazi kroz mene kao što misao prolazi kroz prošlost i trči ka budućnosti. Mene više nema u tom pogledu, u toj misli.

Gubim je, ali moje srce nije spremno da živi bez nje, zato, bez da pita razum, odlučuje, ona će zauvek ostati u mom srcu. Nikad ga neće napustiti. Ono joj to neće dozvoliti. 

V&A

San me guta. Moje telo je sada mirno, ali misao nemirna. Traži te, željno igre, tutnji kroz vreme i zaborav, hita u doba dečaštva, kada smo, zbog tebe, jedni drugima pretili i razbijali noseve u potajnoj nadi da ćeš nas bar primetiti. Skoro pola veka proteklo je od dana kada sam te sreo u školskom dvorištu. A opet, ja se, makar u snovima, iznova, vraćam u to crvenom ogradom zagrađeno dvorište, da te sretnem.

Toliko je dece bilo, toliko ih sada nema.

Ostala su samo sećanja.

Ti si moje najranije sećanje na ljubav. Izvor iz kojeg sam potekao. Zato ti dolećem poput laste sa proleća. Moj duh ima lastavičiji rep i tamna krila kojima preleti obodima brda, spusti se do reke, a onda uzdigne visoko. Letim ka suncu da bi te zadivio.

Letim i padam. Neprekidno padam. Poput Dedala. Samo što ne tražim slobodu nego ljubav. Ipak fizička realnost sveta suprostavljena je želji. Moji izleti u taj trenutak prošlosti sve su ređi, kako se on udaljava od sadašnjosti.

Tražim te, a nikada ne saznam, jesam li ti ikada izmamio osmeh? Poželi li i tvoja misao ponekad da potraži mene? I gde me traži?

Sumljive ideje

Ideja o čoveku izrasta iz straha od samoće. Ali kakva je to ideja?

Je li to ideja majke o sinu, žene o ljubavniku, ideja oca i zaštitnika? Ili je ideja o bogu oličenom u liku suseda? Ili ideja o anđelu u liku nepoznatog prolaznika? Postoji li ta ideja vam mene, ili je ona uvek privatna?

Zna li iko?