Tetovaža

Onom koji me prlja

Sačinjen od vode, imena i prošlosti, ograničen ovim tvorilačkim elementima sagorevam dok još u meni energije ima, dok je ne potrošim i pređem u ništavilo. A onda, ponovo biću energija, čisti duh, i nećeš me više moći dodirnuti. Ukaljati. Biću čist zauvek. I biću, iako me neće biti.

O Bogu i ljudima

Stvorio nas je, a onda je sedam dana plakao, jer smo ličili na njega. Znao je da ćemo mi plakati od tog do sudnjeg dana. I da nam to neće biti dovoljno za iskupljenje.

Moje kopile tekst

„Čega se plašiš“, pitao sam tekst koji je tvrdio da je moj, iako ga ja nisam priznavao.

„Tačke“, odgovori mi.

Pomislio sam tada da ću mu lako stati na kraj. Dovoljno je bilo staviti tačku, ali neki neartikulisani strah pobuni se u meni i ja svatih da bi tim potezom stavio tačku i na svoje postojanje, na moje intelektualno biće.

Zato nastavismo bez tačke, bez zareza, tek sa pokoje tri tačke...

Zabluda jedne ljubavi

Jesam li ono što volim? Jesam li ljubav? Ili ogorčenost zbog onoga što mi je nepravedno oduzeto? Ili to beše slobodna volja nekih slobodnih ljudi?

Ne znam, znaš li ti?

Marina

Da li je moja misao o tebi eho mog bola i želje za srećom? Postojiš li uistinu? Postoji li, isto tako i prepodobna prošlost u kojoj su upisane naše sudbine, u kojoj leži želja za iskupljenjem.

Postoji li, ili je sve umišljaj?

Revolucionar

Bili smo na različitim stranama, pripadali različitim vojskama. Rekla je: „izaberi oružje, doživi erekciju“, i ja sam svoje koplje zario u nju. Umirala je i oživljavala na vrhu koplja, koje je želelo da joj pokida utrobu i u nju zasadi seme nekog novog sveta.

Moja revolucija je propala, slomila se pod njenom mekoćom.

Izdao sam uverenja. Zarad zadovljstva.

Sada mi možete suditi.

Miris

Maštam da otkrivam mirise parfema nastanjene u skrivenim kutcima tvog tela. Želim da udišem duboko. Želim te u mojim grudima, kako bih mogao da te ponesem kad krenem na sever.

Tvoj miris, to su kratki bljeskovi u bezgraničnom ništavilu nastajanja i nestajanja.

Ne psotoji razlog za udisanje smoga. Ne postoji drugi razlog postojanja, osim želje za tvojim mirisom u osvit dana.

Tetovaža

Uobličila si svoj bol, sakupila ga u tetovažu. Sakrila si ožiljke odrastanja, sve promašaje, u tu zavodljivu sličicu koju samo privilegovani mogu videti.

Nikada izbliza nisam video Gerniku – šta bi ona postala kada bi je ispraznili od bola, od užasa? Zasigurno ništa – tek puka žvrljotina pijanog genija.

Tetovaža nije takva – ne možeš je isprazniti od sadržaja. Ona zauvek ostaje obilježje onoga ko je nosi. Ona je telo tvoga tela, slika tvoje duše kojom se objavljuješ pred očima ljubavnika što lagano ljubi kožu oslikanu mastilom.

Često mislim o tebi...

Ponekad noću sanjam kako dodirujem tvoju dušu i zatičem svoje usne umrljane mastilom. Osetim tada sreću i znam da si i ti sretna, uprkos bolu (koje mastilo pokriva).