Saramago, Smrt, Slepilo

Saramago, Smrt, Slepilo

„Podsetimo da je smrt, samostalno, sama, bez ikakve pomoći spolja, nesumljivo ubila daleko manje ljudi no sam čovek.“ Isti onaj koji se poziva i apeluje na humanost. Uradio je to iz mnogih razloga. I još radi. Zarad nacionalnog interesa, patriotizma, ličnog interesa, sebičnosti, iz neznanja, zbog arogancije i iz bezbrojnih drugih razloga – nijednog dobrog, toliko loših i loše maskiranih. Niko ne vidi. Niko ne želi da vidi. Slepilo. I za svaki izgovoreni ćemo naći opravdanje – ako treba  da opravdamo sebe. I šta to govori o nama? Možda čovek treba izbegavati te misli dok gleda u ponor. Ko zna?

Čovekova stravična sudbina

Nakon Raja Pakao.

Čovekov spas

Buđenje, beg, Sloboda…

Hvale vredna

Sreo sam je na trenutak. Onda se začela misao, koja je postala ljubav, i inspiracija, koju sam delio sa svetom, zato što je to bio jedini način da je imam… i nisam mario što je i drugi imaju…

Inspiracija

Nisam mogao da je imam za sebe – ali sam želeo da je ima ceo svet. I sada pišem o njoj. I za nju. I mislim da ona to zna.

ALBATROS

Proždirući pogled kojim sledim njeno telo vodi me u obećavajuću tamu. Tamo će osmesi i uzdasi, i poneki jauk, zatvoriti moje oči, i ja ću videti svoj svet sa visine – onako kako ga vide ptice. I na trenutak biću albatros i raširiću svoja krila. I jedriću između oblaka. A onda, ću ih uz telo sklopiti, krila, i ponirati brzinom sokola – ka tami u koju me je doveo pogled koji je pratio tvoje korake. I zemlja će me privlačiti sebi. I radost će me gurati napred. A moj pogled prepoznaće zavodljive obline tih nogu što u tami noći svojim potpeticama drsko bodu nebo i privlače ptice koje tek uzlete.