Snaga sudbine

Snaga sudbine

Mir odavno od sudbine tražim, a ona me stalno nemirom hrani.

Šta god da radim, idem putem koji im je ona odavno utabala.

Novo lice sudbine

„Sudbino, koji ćeš lik uzeti kada mi se sledeći put budeš obratila“, pitam i za odgovor dobijam tišinu.

Skrivena je, ali slutim, da će me obradovati… svojom pojavom i likom… i da ću je lako prepoznati…

Još mi se ne otkriva, ali slutim da ću joj se obradovati… kao neko ko se konačno svojoj meti vraća, ko pronalazi sebe i svrhu… i sa radošću prvog trenutka vraća se obećanju života…

Prtina

Više ne gazim novu prtinu u snegu.

Kažu da sam odustao i počeo da se ponašam kao svi ostali.

Kažu, a ne znaju, da moje stope više neće gaziti nežnu belinu, ne, da bi išle utabanom stazom, već što nemaju srca prljati sneg, jer on je bar na kratko, uspeo prekriti svu prljavštinu ostalu za nama… 

I on će je kada se bude topio, još jednom, oprati sa fundamenta ovoga sveta…