Galaktički kockar

Nije uobičajeno videti astrofizičara na hipodromu kako se kladi na konje. Pouzdano sam znao da on ne zna skoro ništa o konjima i šansama ali poslednjih nedelja viđao sam ga skoro svakodnevno kako dolazi na hipodrom, posmatra trke, nešto zapisuje i redovno se kladi. Nisam bio lenj, uradio sam svoj domaći zadatak. Uostalom sa tim akademskim tipovima se nikada ne zna. Još se Vegasom prepričava ona priča o klincima sa MIT-a koji su brojali karte i uzeli milione.

Ti akademski pacovi očigledno misle da smo mi budale i da mogu da nas pelješe kako im volja. E pa neće moći. Ne dok sam ja na straži.

Posao šefa obezbeđenja na hipodromu nije ono čemu sam se nadao ali verovatno će biti najveće postiguće mog života. Nije puno ali ne bunim se. Znam gde pripadam. Nisam imao klikera i porekla za nešto više, a ni volje priznaću. Start nije bio loš. Do kraja dvadesetih već sam izmenio više osrednjih poslova i izgradio reputaciju tvrdog uličnog tipa na kojeg se mora računati.

Sa mojim bekgraundom nisam ni pomišljao na vojsku ili policiju. Što se mene tiče te džuleke treba držati podalje od pristojnog sveta. Nisu loši kad zatreba, ali traže previše pažnje. Uvek prepuštam nekom od pomoćnika da se bakće sa njima. Ti momci još imaju snage i volje da se natežu sa i kroz elemente sistema. Mi starije garde imamo svoj sopstveni kodeks i metode koje policiju isključuju. Pravi muškarci stvari rešavaju lično i bez posrednika.

Video sam gomilu lupeža u životu. Svaki od njih želeo je da nadigra kuću. Svaki klinac misli da može da vara kako hoće i pobedi kuću. Tu na scenu stupam ja. Nisam sam, imam svoje klince i svoje metode. I dobro sam plaćen. Gazde hipodroma znaju da cene uštede koje donosim. A zadovoljne su i zbog mirnog i stabilnog okuruženja u kojem sad posluju. Nijednoj budali sa pumparicom i maskom na licu više nikada neće pasti napamet da opljačka blagajnu ili izazove tuču. Imam par opakih momaka za to. Zovem ih ajkule, kad osete krv nezaustavljivi su.

......

Ovaj astrofizičar nije baš noramaln. Ako je on odlučio da igra protiv kuće i pri tom da vara neko mora da mu kaže da će to gadno da se završi. Bio sam dovoljno uljudan da mu pošaljem poruku ali on kao da nije ukapirao o čemu se radi. Sledeći put poruku sam predao lično. Bio sam precizan. Da ne bi bilo zabune. Ne volim da lomim kosti žgoljavim tipovima bez časti. Obavezno počnu da kukaju, zapomažu, preklinju za milost. Šta ti sve neće progovoriti, ponuditi da spasu svoje koščato dupe... novac, kuću, ženu, sestru, majku, dete, pa i svoje koščato dupe...

Do nedavno sam imao jednog pedera među svojim ljudima. Nisam to odmah video. Voleo je da bude taj koji ispituje... momci kažu da nije bio od onih koji odbijaju, najebao se taj, gurao im kurčinu u dupe i usta, pišao po njima, ponižavao ih na sve načine, ali uvek na kraju obavio posao. Znao je tu i tamo da polomi koju ruku ili premlati bitangu toliko da moramo da je pošaljemo u bolnicu, a to je bio dodatni trošak koji gazde nisu volele, a nisu volele ni njega, takav tip ruši ugled i na kraju smo ga oterali. Nisam mogao a da ga lično ne premlatim. Ne volim siležije, ali ovde nije stvar o tome, već o kodeksu. Ako umesto novca nekom užmeš čast ili nevinost, onda nemaš prava na novac. Tako su mene vaspitavali. Ne možeš da jebeš i tražiš pare nazad. I kurve imaju dušu. Pošteno su zaradile svoje pare, pa kad ih izjebeš ostavi im lovu i gubi se. I one i ti moraju da žive sa sobom.

Taj tip jednostavno nije znao kad je dosta. Hteo je i jare i pare. Na kraju je dobio što je zaslužio. Sreća njegova da su to bile samo batine. Mogao je gore da prođe.

Ne mogu ni da zamislim kako bi se taj tip nosio sa ovim knjiškim moljcem. Premlaćivao bi ga to znam, ali sumnjam da bi mu se digao na ovo kočšato dupe. I pederi valjda imaju neku predstavu o lepoti, znaju šta je dobro i jebozovno, a šta ne. Žgoljavog nikako ne bih opisao kao poželjnog za dudlanje. Seda kosa, brkovi i naočari neuklapaju mi se baš u poželjnu sliku felacija, ali šta znam, nisam ja peder. Ko zna šta njih pali.

Možda se pali na maljave tipove. Ja lično nikada ne bih poželeo da jebem majmuna ali ima nas svakakvih. Znam, video sam to mnogo puta. Kao mlađi dok sam bio na koledžu imao sam cimera koji je od ribe tražio da ne brije noge. Bila mi je ogavna kad obuče kratku suknju, ali njega je to istinski palilo. Jednom mi je rekao da mu se digne kad samo pomisli na to bockanje kad mu sedne u krilo. Tip je bio uvrnut. Voleo je bockanje njenih čekinja i uživao u pogledu na njene dlakave noge.

Mogu da shvatim da se neko pali na dlakavu pičku ali preko toga meni je neshvatljivo. Ja više volim one glatke, sveže izbrijane, bez dlačice na sebi. Ja sam čovek od ukusa.

Elem, kad sam već kod ukusa i izbrijanih pičaka moram da priznam da mi je jedna zavrtela pamet. Da nije tako odavno bih već najurio ovog matorog profesora. Jednog dana pojavio se u pratnji nekih riba. Čudno, rekao bi čovek da ovaj nema šanse šta da privede, a eto ti njega sa par njih. Nisu neke lepotice, ali kad čovek bolje pogleda ima tu komada. Naravno da sam obratio pažnju. Za to sam uostalom plaćen.

Tako sam obraćajući pažnju primetio i nju. Bila je od onih koje se odmah izdvajaju iz gomile i prosto nekako štrče. Odmah mi je privukla pažnju i ne samo moju. Bilo je tu još tipova koji su počeli sumnjivo da se vrzmaju i obilaze oko nje kao ajkule oko plena. Nije im potrajalo. Rasterao sam ja te pse pre nego što su i uspeli da joj se približe. Možda ovo nije velika bara, i svakako u njoj pliva mnogo krokodila ali  je moja bara i svi ima da igraju po mojim pravilima.

A prvo pravilo je ne diraj šefovu ribu. Nisu to odmah svi shvatlili pa su momci ponekom morali da objasne. Ja sam morao da objasnim njoj. Nije to lako išlo. Koliko god da sam brz na rečima i šakama kad su lupeži u pitanju, toliko sam trom i nespretan kada su u pitanju žene. Dobro ne sve žene, samo one koje me interesuju. A ova me je zainteresovala još od prvog momenta.

Objasniti njoj da je moja riba, kao što rekoh, nije bilo lako. Morao sam čak i da se udvaram. Bio sam smešan sebi sa svim tim buketima koje sam joj nosio. Sigurno su se i ovi moji smejali, ali morali su to da zadrže za sebe, jer da je samo nekom glas prešao preko zuba morao bi da ide po novu protezu.

Gazde obično ne gledaju blagonaklono kad neko od nas iz obezbeđenja startuje neku od riba koje redovno dolaze na hipodrom, ali za mene obično naprave izuzetak. Ja uostalom nisam od onih tipova što trče za svakom suknjom. Probirljiv sam. I teško se odlučujem, ali kad izaberem, nezadržljiv i ne baš voljan za prigovaranje i pregovaranje. Ne mogu se sa mnom pogađati šta ja smem a šta ne. I niko ne može i ne sme da mi kaže šta ja hoću. A nju sam baš hteo. Videlo se.

Videla je i ona pa me zavlačila, poigravala se sa mnom, možda i okretala oko malog prsta. A onda je videla i mene, upoznala me i više to nije radila. Kaže, zaljubila se. Mogu da joj verujem. Kažu da imam veliku alatku, žene to vole.

Elem, ležim ti ja tako posle obavljenog posla sa svojom obrijanom i pričamo o svemu i svačemu i ja je jednom pitam za tog njenog žgoljavog i te ribe oko njega i ona počne da mi priča da je on nekakav profesor astrofizike i da mnogi veruju da je genije i da ga studenti vole i prate na razna terenska istraživanja posebno ako su buntovnička kao ovo.

Pitam je ja, kakva istraživanja, i ona počne da mi objašnjava. Šokiralo me je kad sam od nje čuo ko su oni i šta rade. Mislio sam prvo da me zajebava, ali ona priča priču koja je održiva. Nema rupa, nema nedoslednosti, sve logično i proizilazi jedno iz drugog. Opet meni sve to sumnjivo. Tražim nelogičnosti ali ih ne nalazim. Voleo bi čak i da me laže, ispala bi bolja riba. Ako tako može da slaže onda je baš dobra u svakom pogledu. Vredelo bi je zadržati. Volim maštovite. A ona je baš takva, nema šta.

Priča se može proveriti. Uradim to, čisto da bih bio načisto. Čovek nikada nije previše na oprezu, naučio sam to odavno.  

......

-„Ti se kladiš na konje.“

-„Ja motrim na one koji se klade. Ima tu raznog sveta, puno varalica i lupeža. Ja sam tu da stvar držim pod kontrolom i sprečim svako varanje.“

-„I verovao si da mi varamo?“

-„Izgledali ste sumnjivo, ponašali se sumnjivo, dakle, kako ja vidim stvari, bili ste i više nego sumnjivi.“

-„Kako to?“

-„Dođe tip na hipodrom, počne da se kladi. Možda dobije, možda ne, u svakom slučaju osladi mu se. Stvori zavisnost i počne stalno da dolazi. Ako stalno dobija znači ima sistem, nekako već vara, a na meni je da pronađem kako... i da ga ispratim sa hipodroma kad saznam kako... momci mu održe lekciju i taj se više nikada ne vrati. To je prva opcija.

Druga opcija. Dođe tip, dobije, dobije drugi, možda i tređi put i navuče se. Dolazi posle stalno ali već je počeo da gubi, i onda smišlja neku strategiju kako da se izvadi. Većina njih ne uspe, ali strategije prežive. Pokupi ih neko ko dođe posle ili bude u kontaktu sa njima pre nego ih konačno izbacimo. Ako se dobro sećam svojih studija tako je nastala i statistika. Većina tih tipova ima neki svoj statistički metod po kojem se kladi. Svi oni se trude da saznaju što više o konjima, džokejima, vlasnicima, pa i samim štalama, uzgajivačima..., svi bi da vide veterinarske izveštaje i neku statistiku sa treninga. Jer, svi veruju da će im to povećati šanse za dobitak.

Naravno, oni nemaju nikakve šanse, bar dugoročno gledano. Na kraju uvek izgube sve.

I onda dođemo do vas. Dođete na hipodrom, počnete da se kladite i nemate nešto prviše sreće. Čovek bi rekao navukao se jadničak. Skoro da dođe da mu pomogneš. Uputiš ga pomalo. Nije red da čovek stalno gubi. Ako imaš dojavu ili tip kažeš mu. Ili nekom bliskom njemu. Nadaš se da će da čuje, shvati, odigra. Ali to se nikada ne dešava.

Onda pomisliš, pa on zapisuje nešto u onu svoju beležnicu sigurno neka statistika. Opametio se, siguno će da uzme neki od onih besplatnih statističih listića i da prouči grla pre starta. On to opet ne radi. Bar ne da to neko vidi. Uvek se kladi, a da prethodno nije ništa saznao o konjima. Jedva da ih je video dok se zagrevaju.

Pomisliš možda je neki drugi metod. Uvek igra na isti broj ili kombinaciju. Proveriš uplate kad ono ništa smisleno što bi mogao da nađeš. Dakle ovaj tip svesno gubi novac danima, mesecima, i onda počne da se pojavljuje na trkama u pratnji nekih devojaka i mladića i svi čine isto. Svi se ponašaju poput njega umesto da igraju neku kombinaciju svi igraju samo jedan tiket. Opet bez smisla.

Kako god okreneš nelogično i sumnjivo.“

-„Sad više ne veruješ da varamo.“

-„Ne. Ali mi je i dalje sumnjivo.“

-„A zašto?“

-„Ne mogu da verujem da neko daje pare za ovo. Pa gde je tim ljudima mozak. Ta priča da vam država, vlada, univerzitet daju pare da se kladite meni nema nikakvog smisla. Opet, video sam priznanice, zvao ljude. Svi kažu da je u redu, pa valjda i jeste u redu. Mislim, bilo bi prevelika gnjavaža da se sve to pokrije ako je u pitanju samo priča, samo blef u koji mi treba da poverujemo, a ne pada mi na pamet ni jedan razlog zašto bi to neko radio. Mislim blefirao na taj način... i koga...

Znači treba da verujem. Razum kaže veruj, ali ja imam i taj osećaj u stomaku... i on se ne smiruje... i nikada ne laže. A on kaže sumnjaj.“

-„Pa mora da je teško prihvatiti sve ono što smo vam napričali. Vi ipak dolazite iz drugog sveta i vama su naši razlozi verovatno sumanuti i teško shvatljivi.“

-„Sumanuti? Možda. Video sam ja ovde mnogo čega uvrnutog. Mislio sam ništa me više ne može iznenaditi, ali eto dešava se... izgleda još nisam sve video... bog ima još po neki trik da mi pokaže,..., meni ili lupežima, svejedno, u oba slučaja videću ih i ja.“

-„Mislite da smo lupeži?“

-„Izgledate kao pristjan svet, ponašate se pristojno, kulturni ste, opet nikako mi ne ide u glavu to što pričate. Kažete univerzitet vam daje pare da se kladite. To mogu da progutam, ali što se onda ne kladite da dobijete? Vi ste naučnici, sigurno imate razvijen neki metod kako da pogodite koji konj će da pobedi.“

-„Razvijamo ga.“

-„Eto znao sam da hoćete da nadigrate sistem.“

-„Nismo zainteresovani da uzmemo vaš novac.“

-„Pa zašto se onda kladite?“

-„Da bismo shvatili koliko vremena nam je potrebno da od nulte tačke dođemo do predvidive budućnosti.“

-„Ne razumem.“

-„Zamislite ovako. Vi ste vanzemaljac iz udaljene galaksije. Vidite duboko u svemir i možete da upravljate svim procesima u bliskom okruženju, ali ne možete da utičete na nešto udaljeno par stotina svetlosnih godina daleko. Opet vaši instrumenti omogućavaju vam da jasno uočite i pratite događaje tamo. Zahvaljujući tome vi možete da prepoznate gde se razvio život, a gde ne, da li je stigao do nivoa svesti, razvio civilizaciju i koliko je tehnologija uznapredovala. Usresredite se sad na one planete čiji su stanovnici došli na rub samouništenja. Recimo poseduju nuklearno oružje. Imate jasne dokaze za to.

Evo mi pri svakoj nuklearnoj probi u svemir brzinom svetlosti odašiljemo jasan signal o razornoj snazi oružja koje posedujemo. Bilo koji radio teleskop može da otkrije signal te snage koji emituje nuklearna eksplozija. Nije bitno gde je do eksplozija dolazilo. Nije bitno čak ni da li su to nuklearne probe ili smo počeli da bacamo atomske bombe jedni na druge. Svaka od njih proizvodila je blesak nezamislive jačine-„sjajniji od hiljadu sunca“ kako bi to Tiring rekao. Blesak koji se prostirao vasionom u obliku fotonske polulopte u svim pravcima. I koji govori o nama kao vrlo nestabilnim bićima koja samo što nisu raznela sebe i svoju planetu.

Vidite, mi smo baš takva planeta. I sad posmatra nas neko. Ako je to inteligentno biće okruženo drugim inteligentnim bićima koje je spoznalo sve tajne svog postojanja i rešilo sva egzistencijalna i supstencijalna pitanja, koje ima sve osim možda pomalo zabave ne čini li vam se logično da počne da nas posmatra na isti način na koji kladioničari posmatraju konje.

Možda postoji buki koji procenjuje naše šanse i ima neke kvote na nas. Razneće se 3, neće 1,2. Naravno pošto su opklade u pitanju bitno je i vreme do kad opklada važi. Ali vreme  u svemirskim razmerama i nije preterano bitno.

Dakle, mi smo u zajebanoj poziciji. Možda neko pokuša da namesti rezultat i pošaje svoju ekipu da nam podpomogne da uradimo ovo ili ono. Možda i oni imaju svoje šefove obezbeđenja koji su čvrsti momci i koji nedozvoljavaju varanje. O tome mi neznamo ništa. Mi smo poput konja koji trče i pitaju se zašto. Vidimo publiku, navijanje, zanos ali ne razumemo zašto. Vidimo da one koji pobeđuju nagrade a nas ostale samo šibaju tokom trke. Onda se zapitamo šta mi možemo da uradimo da stvari promenimo. Za početak moramo da ih razumemo.

E to je ono što radimo. Pokušavamo iz perspektive konja da razumemo sistem i nadigramo ga.“

-„To je umnobolno.“

-„To je pitanje opstanka.“

-„Ne verujem u to. Ni reči vam ne verujem. Vi ste poremećeni. Svi redom...“

-„Bitno je da nam predsednik veruje. I državna bezbednost... i more drugih agencija“ Odjednom su svi ćutali. Pokušavao sam da provalim šta ovaj tip priča... kakvi sad vanzemaljci koji se kockaju sa nama kao sa konjima... pa nismo mi kljusad kao ova što trče po hipodromu... i šta bi ti vanzemaljci imali od nas... nismo uzgajani u štalama... ili možda baš to hoće da kažu ovi tipovi... ko bi ga znao... čovek svašta može da doživi zbog žene pa i da ga porede sa kljusetom... nije to najgore što može da se desi...

-„Očigledno vam treba malo vremena da prihvatite ono što smo vam rekli.“

-„Mislim da će mi trebati dosta vremena... ako ikada prihvatim...“

-„Obećavaš da ćeš pokušati ljubavi?“ njoj bi svašta obećao. Naravno da obećavam. Ovo je teško da se svari ali oni su iskreni i ne predstavljaju nikakavu opasnost po biznis. A ona je najbolja od svih.. i najbolja prema meni. Ja sam stari kov muškarca kad dama zahteva ja se odazovem. Ova moja ima ponekad malo čudne zahteve ali nisu teški, ni opasni. Ponekad se osećam usrano okružen svim tim pametnim njuškama ali znam da je to samo privremeno. Ona je izabrala mene i svi ti goluždravci ima samo da se puše. Nemam nameru da je pustim.

Moraću početi da čitam knjige... pa šta. Nisu me ubile ni prošli put. Znam da su mi pomogle da se maknem sa ulice. Danas ni bodigard ne možeš da budeš bez diplome tako da i ova moja sa državne škole nešto znači. Nisam samo gomila mišića, znam da budem uljudan i razumem stvari. Možda sam malo spor ali na kraju sve savladam. A i ona je obećala da će da mi pomogne. Ponekad noću uči me tim njihovim teorijama... kako ja vidim stvari ima da avanzujem sigurno... možda ne do galaktičkog šefa obezbeđenja, ali sigurno do uzornog muža. Meni je to dovoljno. Zadovoljan sam takvim razvojem događaja.

......

            28 svetlosnih godina daleko od zemlje na svemirskoj stanici KRY37 upravo se zaršavalo radno vreme 4. smene. Živi stvorovi napuštali su svoja mesta ostavljajući ih droidima dok ne stigne zamena. Zbog različitih orbitalnih perioda svojih matičnih planeta bića iz različitih područja galaksije imala su različite životne cikluse i vladao je potpuni haos sve dok na snagu nije stupila direktiva o obaveznoj upotrebi droida pri smeni radnika na održavanju. Tako je umanjen haos, radnici su uspeli donekle da se sinhronizuju a da se pri tome ne povrede njihova osećanja i navike. Poštovanje lokalnih običaja i navika bilo je od prioritetnog značaja i svi upravnici stanice su to znali. Male nelagodnosti koje bi im stajale na putu kada su u pitanju radne navike uvek bi rešili droidima. Roboti nisu imali poreklo i običaj da se bune. Da nije bila neohodno potrebna intervencija žive inteligencije na svim kritičnijim poslovima odvano bi i  njih preuzeli. Ovako je još postoja radnička klasa koja se bunila i stalno nešto zahtevala, tražila, izvoljevala, ali bez koje se nije moglo. I to su znali svi. I uprava i radnici.  

            Q je bio poreklom iz dubokih okeana sa DGH38b/3. Za život na stanici bio je opremljen posebnim providnim kontejnerom u kojem je mogao da pluta, ali ne i da pliva. Imao je slobodu da uz pomoć mehaničkog postolja sa gusenicama ode bilo gde ali ne i da napusti svoje prebivalište. Taj staus pokuokvanog nije mu se previše sviđao. Ali bio je neophodan za posao. Kod kuće je imao pozamašan bazen u kojem je mogao slobodno da se kreće, ali na posao je morao da ide kolicima kao i svaki drugi invalid. Ta pomisao da ga izjednačavaju sa invalidima posebno ga je pogađala. On nije bio invalid ne kao oni insekti sa TW77. On je imao sve udve ali oni nisu bili prilagođen i upotrebljivi u gasnoj sredini u kojoj je sad radio pa je morao stalno da sa sobom nosi kapsulu koja mu je omoguđavala da živi i radi u ovoj čudnoj sredini.

            Vremenom se navikao. Koliko god čudno bilo, ali različita bića se približe kad su u stalnom kontaktu. Eto i on je poprimio mnogobrojne navike svojih kolega. Sada je posećivao barove, odlazio na utakmice i povremeno se kladio.

            Nije bio zavisnik. Ta stvar sa klađenjem nije ga previše pogađala. Opet osetio je neko uzbuđenje i nije mogao da odoli. Naravno kao neko ko je održavao stanicu dobro je znao koje su sve mogućnosti da se nešto namesti i prikaže drugačije. Jedna od njegovih ovlašćenja bila je i da pronalazi te tipove koji pokušavaju da promene budućnost ili da druge varaju kroz virtualnu stvarnost. Kao inžinjer na kontrolnom mostu znao je sve trikove, a imao i svoj sistem da prodre u njihove umove. Nije bilo načina da mu ti smutljivci uteknu.

            Naravno, dobro poznavanje sigurnosnih protokola i teorije igara imalo je i svoje nezgodne osobine. Kao inženjeru sa tako visokim sigurnosnim dozvolama bilo mu je zabranjeno da igra većinu igara u kazinu. Za kocku su mu ostale samo opklade na udaljenim planetama. Ne baš interaktivne i bez spospbnosti da privuku veću publiku pre nekog vremena počele su da se reklamiraju na internim mrežama. Tako je bar uvek mogao da bude u toku, i povremeno proveri rezultate.

            Planeta na koju se sad kladio nalazila se 278 svetlosnih godina u pravcu Mlečnog puta i do nedavno nipočemu nije bila interesantna. Tek od nedavno njeni stanovnici ovladali su očigledno nuklearnim silama i sad ih povremeno koristili što je moglo da se detektuje na svim monitorima. Učestalos eksplozija jasno je govorila da se tamo ili vodi rat ili su ta stvorenja toliko glupa da ne znaju sa čim se igraju. Bilo je i onih koji su govorili da to možda stanovnici susedne planete vrše probe nuklearnog oružja, ali to je bila mala verovatnoća. Obe susedne planete odavno su klasifikovane kao sterilne i neupotrebljive za inteligentan oblik života, a svi znaju da bakterije nisu sposobne za tako nešto.

            Dakle stvar je jasna u pitanju su njeni stanovnici koji se nalaze na ivici istrebljenja. Faktor samouništenja odavno je bio poznat u astrobiološkim krugovima i dovodio je do urušavanja i nestanka života na skoro dvadeset posto lokacija na kojima je život postigao dovoljno inteligentne oblike. Sudeći po intezitetu eksplozija i njihovoj učestalosti ova planeta je bila idealna za klađenje. Bukiji su joj davali dobre kvote da neće opstati do kraja sledećeg kvartala.

            Ako se to desi Q će dobro da se omasti. Sa njegovim ulogom mogao je da dobije čak dve kvartalne plate, a to će odmah da spiska na nabavku nove pratilje. Čuo se sa svojima i zna da sad ima dosta slobodnih mladih i poslednjeg nakota. Odgovarala bi mu nova družbenica. Već dugo je sam.

Otkako je W imala saobraćajku u kojoj je poginula pokušavao je da je zaboravi. Nikako nije sebi uspevao da iz glave izbaci tu sliku polomljenog kontejnera i njenih pipaka koji su se otromboljeno obavili oko gusenica vozila nakon sudara. Saobraćana uprava je rekla da je u pitanju bio mehanički kvar i da nije mnogo patila, ali to njemu nije pružalo mnogo utehe. Zatvorio se u sebe i patio.

Ipak prošlo je dugo vremena i možda je sada vreme da pokuša nešto novo. Njegovo interesovanje za suprotan pol poraslo je od prošlogodišnje posete kući za praznike. Njegov brat imao nove pratilje koje je kupio zahvaljujući debelim provizijama na trgovini umetnom ribom  i njemu se javila želja da i on kupi par tih novih ženki, ali su mu tad bile preskupe. Sa svojom oficirskom platom jednostavno nije mogao da ih si priušti. Na DGH38b/3 možda na orbitalnoj stanici sa svim tim sumanutim cenama sigurno ne.

Ipak sad mu se činilo da bi sreća mogla da mu se osmehne. Oni kreteni su čak četri puta u međuvremenu imali eksplozije i ako je neko i preživeo od njih samo je pitanje trenutka kada će da se samounište.

......

            Pogled na ekran sa rezultatima bio je obeshrabrujuć. Opet je izgubio. Oni kreteni su izgleda opet nekako uspeli da opstanu. Ali pitanje je samo vremena. Takva civilizacija ne može dugo da opstane. Zna on to. To nasilje sigurno mora jednom da eskalira a onda će već neko upotrebiti nuklearno oružje i počeće niz događaja koji će imati samo jedan mogući ishod.

Njegovo je samo da bude uporan i čeka. Desiće se... zna on to...

......

            Vratio se kući razočaran. Jeo malo umetne ribe, ušao u komoru sa virtualnom realnošću i proveo tamo par sati. Bilo je dobro ali ne dovoljno dobro. Kakav god da je scenario, kako god da je isprogramira virtualna realnost ne može da zameni seks. Oseti on svo to uzbuđenje, oseti narastanje želje i rasterećenje ali nije to isto. Mnogo bolje bi bilo sa onim mladicama kod kuće. Smisliće već on kako da ih kupi i dopremi.

......

            Ustao je u gluvo doba. Nije mogao više da spava. Nisu pomogle ni tablete koje je uzeo. Hemijski potpuno budan otišao je do svog računara i aktivirao ga glasom. Ponovo je bio na stranici kazina. Još se ništa nije promenilo. Ona planeta je još tamo sa svojim nerazumnim stanovnicima. Opet je bilo novih emisija zračenja. Samo je pitanje vremena, pomisli, ovo je moja šansa. Kvota za samouništenje u sledećem kvartalu opet je porasla. Budila je u njemu nadu. Bila je privlačna misao šta sve sebi može priuštiti od dobitka.

            Nije se dvoumio. Znao je. Uplatio je novi tiket i otišao na spavanje.