Srbin Vanzemljak na zadatku pronalaska višeg smisla - Nemoguća misija

Srbin Vanzemljak na zadatku pronalaska višeg smisla u prostorno-vremenskom i novčanom ponoru poznatijem kao Srbija (bliže kordinate: 44°50′ N 20°28′ E), sve u svemu nemoguća misija

 

Srbija Google Earth

 Vanzemaljci su se spustili na planetu i svako je dobio zadatak da istraži po jednu državu. Jedan od njih, od tad će ga stanovnici te teritorije poznavati kao vanzemljaka, kao predmet istraživanja dobio je Srbiju i tamo se našao u čudu ili bolje reći u besmislu. Ova pojava beše mu zanimljiva te on odluči da je detaljnije prouči: izučavao je korene, međusobne veze pojedinih faktora, istorijske i druge kontekste… Sve u cilju da makar i samo teorijski napiše jednačinu smisla za ovu državu i njene stanovnike. Ali smisao mu je izmicao… Nikada nije bilo dovoljno racionalnih objašnjenja, delovanje entropije beše prejako, a zakoni koji su umesto reda delovali u pravcu haosa nepredvidivo eskalirajući, međusobno se sukobljavali i poništavali.

Nakon određenog vremena on bi svakako zaključio da ovde ne važe zakoni smisla i da je posredi nekakva čudna singularnost, nepojmljiva čak ni u unutrašnjosti crne rupe, ali besmisao njenih stanovnika i sistemskih paradigmi već mu beše oduzelo previše racia, pa ni ovo nije bio u stanju da zaključi. Znao je samo da paralele sa crnom rupom nisu nezanemarive i proizvoljne. I ovde je materija, ali pre novac, ideje i mladost nestajalo ogromnom brzinom nakon što bi gravitacijom bilo progutano i nestalo negde unutar sistema. Srbija je dakle bila neka vrsta posebne i vrlo čudne crne rupe za koju zakoni ostatka vaseljene ili nisu važili ili su bili toliko diskreditovani da nisu mogli nikako da se primene.    

            Pokušao je da kontaktira i više instance univerzalne inteligencije i da potraži objašnjenja smisla van tekućeg kontinuma. Koliko god da je odlazio van galaksije, ili vremena, sličnosti sa fenomenima koje je upoznao u Srbiji, nije postojalo. Obratio se i svesti vaseljene sa pitanjem šta da radi, ali ga ni ova nije mogla razumeti.

Ono što bi joj iz njegovih nalaza i bilo jasno, bilo je samo to da je sistem o kojem nesrećni vanzemaljac govori postavljen protiv pravila logike, ili pak ima previše singulariteta, te se na njega ne mogu primeniti apstraktni zakoni i matematički modeli, što je opet vodilo ka tome da je krajnje nepredvidiv, pa čak i opasan, ne samo za svoje stanovnike, već i za sve ostale stanovnike vaseljene i da bi najpametnije bilo ostaviti ga na miru i ni na koji način ne provocirati…

, ali….

Naš nesrećni vanzemljak već beše oboleo od teške bolesti tako karakteristične za sve građane ove države, a koji se u modernoj literaturi može pronaći samo u fusnotama, a i tamo, samo pod čudnim imenom ’’ispravljanje krive Drine’, što je bio siguran znak da će dok god je živ,  nataviti sa svojim pokušajima, siguran i ubeđen u svojoj nameri, čak i ako oni nemaju nikakvu šansu na uspeh. /Ova poslednja pojava u skalarnoutopiskom društevenom uređenju koji vlada unutar pomenute anomalije sa kordinatama 44°50′ N 20°28′ E naziva se još i ’inat’ ali ne postoje ikakva složenija i adekvatnija objašnjenja ove pojave, te je u daljem tekstu nećemo više navoditi iz bezbednosnih razloga – da se čitalac ne bi slučajno pomenutom inficirao./

            Dakle, nesrećnog vanzemljaka beše spopao inat i do kraja beše odlučan u svome naumu da u Srbiji uspostavi nekakav  razboriti  sistem, te je shodno tome ostatak svog vremena na Zemlji proveo menjajući paradigme sistema, poigravajući se sa osnovnim postulatima logike, kontekstnim promenjivim i njihovom ulogom u sistemu, izmišljajući nove načine za delovanje gravitacije i entropije, pa čak i terajući jaku i slabu silu mimo njenih prirodnih tokova, sve to ne bi li proveravajući unutrašnju koezistentnost sistema primetio neki, makar kakav mali napredak odnosno povratak reda, pobedu nad haosom i kao konačnu kosekvencu smisao.

Ipak, jednačina smisla mu je izmicala. A vreme je proticalo.

 /Čak i u Srbiji vreme teče… i uništava živote, šanse, ljude… budućnost… na kraju je uništilo i njega i njegove šanse da uspešno izvrši zadatak. U stvari, najbolje bi bilo reći da u Srbiji ništa drugo i ne teče svojim tokom osim vremena. Samo ono neumitno prolazi… za i mimo stanovnika pomenute teritorije… i ostavlja svoj entropiski trag – neispunjene želje, neispunjene snove, neispunjene i upropaštene živote… što se i za nesrećnog vanzemljaka može reći bar u vremenu dok je po zadatku bio prisutan na datom delu planete./

Na kraju je shvatio da je sve besmisleno…. Da je poražen.

Preneražen sopstvenim životom u ovoj posebnoj državi anomaliji skupio je poslednje ostatke svog racija i brže bolje zauvek je napustio.

Zvanična statistika pomenute nam države uknjižiće ovaj duhovno-intelektualni prebeg kao odliv mozgova… i nastaviće time i dalje da se hvali…

Zakoni racija i smisla  nikada nisu zavladali u unutrašnjosti ove crne rupe.