Fatma

Gospođa slatka i gospodin Gorki

Pitam se… kada bih imao ključeve za dušu bi li otključao vrata tamnice u koju zatvorih bivšu ljubav, jer šta je moja duša za onu što je nije htela, do tamnica… i ako je ja u nju zatvorim, jesam li ja tamničar…. 

Može li se tamničarem zvati neko ko voli i u svoju dušu useli sliku i sećanja one koju voli… Treba li i za to tražiti pristanak… posebno kad ona taj pristanak nije tražila kada je zašla iza telesnog… kada je ušetala u sam centar mog bića…

Pitam se… a strepim… jer pitanje je neizvesnost i nada… a odgovor presuda… 

Odgovor koji možda ne želim da znam… Pitam se, a želim da verujem da joj je moja duša dom, a ne zatvor… ali kako da budem siguran… i kako da znam, bez da pretpostavim… ili sebično izaberem… imam li pravo sačuvati sećanja i nadu…

Ljubav

Voleo sam te

U trenutcima osamljenosti

U trenutcima ogoljenosti

U ranjivim trenutcima

I u trenutcima strasti

Voleo sam te

I u srećnim trenutcima

Onima koje najbolje pamtim

Voleo sam te

Kada sam ti davao sebe

I nesebično nudio svoju snagu

I davao ti ono što ti je bilo potrebno

Voleo sam te

I u tebi pronalazio razlog i snagu

Za svu samoću… i tišinu

Na koju ćeš me osuditi

Voleo sam te

I još te volim

U tišini

I sa radošću

Fatma

Umesto Babe praznina, umesto bebe praznina. Svugde oko nje praznina koju samo on može da popuni… ponekad… na kratko… 

Pita se hoće li ikad postati majka… i kakva će majka biti…

I treba joj neko sa kim će podeliti strahove… neko ko može predstavljati nadu…

I za nju… ja sam taj neko…

I prijatelj… i ljubavnik… i nada…

Ali iznad svega ja sam zaverenik sa kojim deli zavet ćutanja. Neko ko nikada neće progovoriti. Neko ko je nikada neće izdati…

I biću to… Čak i kada me ona izda… Zauvek…

Primitivna ljubav

Rekoh joj: „Gospođo, primitivnu ljubav želim“, a ona se nasmeši i odveza bretelu iznad ramena i otkri dojku i ja joj se predah. I njeno meso ispuni moju šaku, a njena bradavica stade da se ljubi sa mojim jezikom. 

I povukoh učkur sa svojih pantalona, a ona reče. „Dragocenog li falusa.“ Reče, a onda nastavi da mu se divi. A onda reče: „Ne skidaj mi suknju, samo je zadigni“ i ja je poslušah, a moje dragoceno meso nađe put do njenog dragocenog mesa i raspolovi ga duboko zalazeći u toplotu i nutrinu njenu.  

I toplota nas proguta, a mi joj se predadosmo.