Delfin

Delfin

Skačem visoko, na trenutak letim kao ptica, a onda se okrećem i krenem da ti se vraćam radostan što ćeš me ponovo primiti.

Uz glasan vrisak prodirem u tebe, a onda glasa više nema, ni zvukova. Zaranjam duboko, ostavljajući svetlo za sobom. Spuštam se u jedan drugi svet tame i tišine.

I tu kratko postojim, daleko od drugih sam sa svojim mislima i tišinom.

A onda krenem sve iz početka radosan što mogu dodirnuti oba sveta.

Mislilac

Često mi kažu da kad se koncentrišem izgledam poput mislioca, onog Rodenovog. Ne sporim. A i kako bi, uistinu tako izgledam – pokazali su mi na fotografiji. Pogrbljen, pogleda uprtog u daljinu šakam naslonjen na lice, mislim, tako se bar čini. 

Ali postoje tajne skrivene od slike. Fotografije ne prenose ni misli ni mirise. A tu leži tajna misao kojom sam zaokupljen.  

Moji prsti pamte zidove tvoje. I mirišu na tebe. I ja često stavim pesnicu na lice, ili ona dva prsta, i mirisima u sećanje vratim jutro, dok drugi misle kako zamišljeno mudrujem nad teškim zadacima. I puste me tako zamišljenog da se udubim u probleme koji ih muče. A ne znaju da ja mislim o tebi.

O čudima

Čudo najkraće traje, tako je retko, svi verujemo da postoji i da će se baš nama desiti. Niko i ne pomisli koliko su obični naši dani na zemlji. I koliko jedni na druge liče.

I svi bi da budu proroci i čudotvorci, a niko da živi njihov život. I kažemo čuda se dešavaju… i valjda će se desiti i meni… 

I možda bi se i desilo… samo da se malo više potrudimo…