Jedna mala plava

Jedna mala plava

Pitala me šta ja hoću od nje, a ja sam joj rekao: „Voleo bi da te volim“, i ona je pristala.

I evo, volim je i danas.

Na dan sećanja na jedan susret

Da li je dan kada je Rumi sreo Šemsu, ličio na onaj u kojem sam sreo tebe. Ne znam. Ali znam da i ako nemam njegovu rečitost i ne znam uvek najsrećnije rečima iskazati ono što osećam, to što osećam, u najmanju ruku toliko je veličanstveno i snažno da je i mene rečima nevičnog nagnalo da ti se obratim glasom koji nosi i ona najtananija osećanja.

I možda nikada neću saznati kako je bilo tog dana kada su se sreli, i možda nikome neću reći za naš susret, ali ću ga se uvek sećati kao prelomnog trenutka nakon kojeg je moj unutrašnji svet, i život u njemu sakriven, odlučio da progovori. 

I zauvek ću slaviti taj dan… kao dan kada sam istinski rođen…

Saveti

„Izbori su izdaje onih mogućnosti koje ne izaberemo, zato ponekad valja napredovati sporo kako bi ispitali sve mogućnosti – posebno kada su u pitanju žene“, savetovao nas je deda. Tog saveta se on nije pridržavao. A ni mi.

O prokletstvu izgnanih

Starac se penjao uz planinu. Kada se popeo pitao je nebo: „Šta sam uradio?“

„Postojiš!“ odgovoriše mu nebesa.

„I to je moj greh?“

„Ne podsmevaj se, to je ozbiljan greh“, reče jedan od onih što još nije pao.

O sudbini i drveću

Hodao sam noćas po drevnom korenju najstarije šume u Evropi… i plakao. Zbog šuma kojih je sve manje. Zbog drveća koje bezdušno seku. Zato što pogled na gole padine ispod planinskog vrha govori o tome kakva je sudbina i ovih poslednjih oaza netaknute prirode. 

Naslonjen na panj sećao sam se priče o dečaku i drvetu. O tome šta je šuma značila čoveku pre nego što je prestalo da mu znači bilo šta osim nepreglednog rastinja i izvora drvne građe. 

Želim da ne mislim o tome ali ne mogu. Kavu budućnost ima drvo u svetu ljudi. Tužnu. Ako bude imalo sreće završiće u Ikei.