Trag

Trag

Odlučio sam noćas ostaviti trag, skriven, duboko u tebi. Možda će neko i naslutiti moći, da su moje ruke skidale tu belu košulju koju nosiš i haljinu usku, što skriva tvoje korake. I dotle će, najdalje, otići misao sveta, a samo ti i ja ćemo znati, kako su moje oči bile sjajne, dok sam dodirivao tvoje tajne. I kako je noć bila prepuna mene i tebe, i mene u tebi. U izmaglici naših dodira, uz smeh, otimali su se uzdasi što bežaše sa bridova vrištećih bedara tvojih. I moje je srce uzdisalo i telo moje vrištalo od sreće, skriveno, od sveta duboko u tebi koja si mu pružala dom i utočište. Poput zveri vrelinom jezika pratio sam uzdahe tvoje kože, skriven, u mraku, tvoje sobe. I ti si znojava u noći  ugljenoj šaputala moje ime i šaputanjem prodirala u moju dušu dublje, sve dublje, dok se tvoji poljupci nisu spustili do moje duše. Pokušao sam i ja, da te ljubim na takav način. Davao sam ti svoju muškost i njome predavao sebe. A ti si je zahvalno primala i ljubila kao što ljubiš čistu dušu, kao što košuta pije sa planinskih potoka. Ustreptalo srce moje, ganuto svo od nežnosti sa kojom si ga u sebe primala u tami noći ostavi u tebi svoj otisak, skriven i zaštićen od očiju sveta. Niko ga neće naći, niko ni naslutiti, da u tebi još postoji skriveni trag ljubavi koji je moje ogoljeno srce ostavilo na tvojoj ogoljenoj duši. Niko osmim tebe i mene. Niko osim nas. Biće to tajna u tebi duboko skrivena.