Kad se sudbina umeša

M. – ćerka talasa mora

Volela je da joj priča priče. On je oberučke prihvatao taj odnos, jer ako je zahvaljujući tome mogao da bar privremeno zarobi njene oči, zarobi nju, to je bilo u redu.

Njegov ratni plan bio je da je osvoji, ali se ona pokazala teško osvojivom i samo povremeno mu je dopuštala, na kratko, da je zarobi svojom rečitošću. Taktička situacija bila je vrlo nepovoljna po vremešnog vojnika, jer život ga je učio kako da izbegne zarobljavanje, a on je sada zauvek bio zarobljen osmehom i pogledom žene kojoj je u svojim lutanjima ličio na Odiseja, a koja nije olako prihvatala da je u njegovim pričama ona Penelope… da je to uloga koju joj je sudbina namenila. Ali on je to znao. I čekao je da se sudbina umeša… Svojim pričama kupovao joj je vreme… I jednoga dana na njegovu sreću Urd se umešala… i preuzela stvar u svoje ruke…

… sada je vremešni vojnik imao mnogo veće šanse u najvažnijoj od svih bitaka koje će voditi…

Ivana, ili nešto ljudsko o zaverenicima

Bio je to kratak ali značajan sastanak – bar za njega. Poslovni. Ni jednom rečju nisu dotakli prošlost. Voleo je što je još uvek nosila zavodljive haljine jer mu je to bar na tren dopuštalo da ispod njih nasluti obrise jednog tela preko kojeg je nekada prelazio rukama, koje mu je pričinjavalo radost…

Ali ona se promenila, i to telo se promenilo, i sada izgledali su jedno drugom poput stranaca, a nisu to bili. Bežali su od prošlosti i bojali se budućnosti. I razgovarali su…mnogo otvorenije nego su bili voljni sebi to da priznaju.

Poput zaverenika sklopili su pakt i tog trenutka sudbina je ponovo izašla na scenu koja beše postavljena za dramu – ovog puta sa sretnijim krajem po njih.