Reči

Reči

Zaljubljivanje je u osnovi priča. Pa da ispričam jednu...

Nikada se nisam mogo zaljubiti u onu sa kojom nisam mogao neprestano pričati, a posebno ne u onu koja me smarala. Kao i svaki muškarac bio sam rad ponekad razmenjivati ljubaznosti i osmehe i sa onim ne baš interesantnim mozgovima upakovanim u zgodno telo. Ponekad bi se takva strategija isplatila... mada budimo realni, to i nije bila strategija, pre taktički manevar, koji bi kao što rekoh, tek ponekad uspeo... što bi znalo da me obraduje... bar na kratko... jer seks je tek kratkoročna radost... pa ga valja ponavljati... sa vermena na vreme... 

Ipak, po pitanju ozbiljne i stvarne radosti, dakle ljubavi, stvari su stajale drukčije – za istu je bila potrebna sposobnost razmene misli, ideja, osećanja...

Sklon sam posebno ove poslednje razmenjivati sa izabrnicama srca, jer, istini za volju, nije samo mozak učestvovao u izboru one u koju bi se zaljubio. Ulogu sudije u tom procesu često bi preuzimali petlja – čitaj bol u stomaku, igra očima ili kako jedna od njih reče, sistem za praćenje pokretnih objekata – iako, istini za volju, nikog drugog nisam pratio pogledom do nju, bar u to vreme, pa bi se čak moglo reći i da sam bio nesvestan sopstvene situacije i okoline... i naravo, srce... jer njemu  se pripisuju svi ljubavni jadi... uglavnom izazvani nedostatkom istog kod onog drugog, dakle, predmeta žudnje...

Uvek je sve započinjalo jezikom... i to ne poljubcem, već rečima... zato sam se uvek zaljubljivao u one koje dobro govore pre do onih koje se dobro ljube... reči su dopuštale da se otvorimo, približimo i ogolimo, bolje od bilo kojih dodira, pogleda ili drugih intimnosti... reči su ono što mi je trebalo pa da se zaljubim... kao i ono što njih nagna ka meni... a one su došle kasno u poznijim godinama, kada sam sa iskustvom stekao i govorničku veštinu –nazovimo to tako... tada sam shvatio i da ne treba zamerati džentlmenima, bez obzira na godine, kada zavode žene nepristojno mlađe od sebe... jer tu nije reč o pristojnosti, već ljubavi, a ona je uvek nepristojna i počinje nepristojnom ponudom: „Jel` imaš minut da pričamo celu noć?... i odgovorom DA…

… i danas… uprkos svemu… godinama i iskustvu… ponekad se plašim da postavim to pitanje… pa samo govorim… a pogledi i osmesi navode me da produžim dalje… i pronađem ljubav… jer ljubav je reč… i ništa više…  sve drugo leži okovano i skriveno iza te reči...

... verovatno se pitate... čemu sve ovo... čemu ova priča... ako reči koje čitate, ovako posložene i mogu da se klasifikuju kao priča...

Pa eto... da vam priznam, kad već ne mogu njoj...nadam se da će je pročitati ona kojoj je napisana... i da će razumeti značenje svih ovih i onih ne navedenih, skrivenih reči... jer u njih sam sakrio svoja osećanja... i sad čekam da ih ona nađe... da se zaljubi... kao što sam se i ja zaljubio... u njene reči...

Ove reči...to je ljubavna igra... kojom želim da je obradujem... jer, znate, ona voli da se igra...