Strankinja
Pokušao sa da te isteram iz svojih misli - nazivao
sam te strankinjom i zabranjivao sebi da mislim na tebe – nije pomoglo.
Zato te u samotnim noćima kunem.
Strankinjo,
voleo bih da te jednom zauvek odagnam – ali mogu li to, a da ne odagnam i sebe…
i kako onda živeti sa sobom… a bez sebe…
… jer bez tebe ne mogu i ne znam… a to je jedino
što ćeš mi još dopustiti… da budem bez tebe… i da te ponekad kunem… jer… to je
sudbina ostavljenog ljubavnika… onog čija je ljubav odjednom njemu postala
strankinja… baš kao ti meni…
Gospodar svih mojih misli
U radosti i jadu oslanjam se samo na misli o njoj…
jer drugih misli… pa ni onih o sebi… nemam… bar ne otkako sam sreo nju… i
otkako je ona odlučila da izađe iz mog života… ostavljajući sa sobom samo
prazninu… koju mogu da popune samo reči… koje opet uvek govore o njoj… koje
pripadaju njoj… koje su upućene njoj… jer rekoh već ona je i radost i jad i reč…
Prezir običnog čoveka… bez odgovora zašto…
Prezir jednostavnog čoveka uvek je usmeren ka
drugom jednostavnom čoveku. Nije to stvar prepoznavanja, to je stvar iskonske
mržnje koju osećamo prema sebi i sopstvenoj vrsti. Prezir prema prirodi, koju
zovemo vulgarnom, tako bezobzirno drobi egzistenciju, svuda oko nas, da ako
nastavimo ići putem kojim sad idemo, uskoro će nestati i nas, i života na
planeti koju uništavamo još od trenutka kada smo se uzdigli iznad ostalih
životinja… ili bar verujemo da smo se izdigli iznad drugih…
Нема коментара:
Постави коментар