Tragač

Tragač

Sa golih nogu čvrsto uzdignutih iz sandala sa visokom potpeticom i struka naglašeno uskog, kako bi bolje ocrtao obrise kukova i tako doprineo ženstvenosti, tragačev pogled vremenom je prelazio na oči mladih žena tražeći sada tamo isto ono ushićenje, isto obećanje života i privlačnu uzbudljivost koju je nekada pronalazio u telu.

A tamo, tamo je bilo puno razočarenja. Zbunjujućih razočarenja koja se nikako nisu mogla misaono spojiti sa zanosnim telima iz kojih je odisao taj tupi, vređajući pogled nekoga ko se po najpre mogao opisati kao nedostojan pogleda… a takve su, opet, najčešće privlačile poglede…

Na njegovu sreću bilo je i onih drugih u čijem pogledu bi pronašao ceo jedan svet tako veličanstven i uzbudljiv da bi tragaču uzdrhtalo srce od same pomisli da bi jednog dana mogao ući u taj svet… u svet iza njenih očnih kapaka… u njen intimni svet… ili možda reći život… jer tragač je u tom pogledu pronalazio život… i bio spreman da mu se preda…

Kasnije će shvatiti – njegov život bio je potraga – za njom, osobom iza tog pogleda… njegov život bio je putovanje ka sreći… ka izvoru života… ka njoj… i prepoznaće to u njenim očima onoga dana kad se budu sreli…

Početak jedne urbane drame

Ljubavnik, on, koji to nije, ili jedva da jeste, bezgranično je odan, njoj, kojoj su potrebni brojni ljubavnici kako bi bar za trenutak pobegla iz svog nesretnog braka. A nesretni su svi. I on, i njen suprug, i ona. Ali ona nema hrabrosti da preseče ovu agoniju koju trenutno žive i koju će u potonjim godinama prosto nazivati njihov prethodni život i o kojoj svojoj deci neće ispričati ništa ostavljajući ih da zbunjeni razmišljaju zašto je njihovim roditeljima trebalo toliko vremena da započnu normalan zajednički život.

I možda je upravo to – ta pomisao, ono što drži ljubavnika tako pokornim njenoj lepoti. Ali to nećemo saznati jer je će narator iz čitaocu nepoznatih razloga  upravo ovde prekinuti priču koju je započeo.

… uz obećanje da će je jednom nastaviti…

Šetač

Izgovora više nije bilo. Pomisao na alibi potisnuta je duboko u nutrinu svakog ljudskog bića koje je tog dana koračalo sa njima… a put kojim su se uputili bio je dalek… ali u njihovim glavama cilj se već mogao nazreti… i odredište je počelo da se pomalja… prvo u mislima… onda kao ideja koja je počela da osvaja srca… i koja će jednoga dana konačno uspeti da se izbori za sopstveno postojanje… po prvi put otkako pamte bila je to pristojna ideja… ideja o pristojnom životu… ideja za koje su se još njihovi dedovi borili… ideje koje su pogazili… zaobišli… izigrali… oni protiv kojih su se okupili… ideja slobode… ravnopravnosti… bratstva…