Kontakt

Mount Pleasant Radio Telescope

Obrada signala pokazala je da se u pozadinskom šumu krila poruka. Bila je vrlo jasna kao i to od koga je poticala. Iako je oduvek verovao da će radioastronomi biti ti, koji će prvi uspostaviti kontakt sa drugim inteligentnim bićima, nikada nije pomislo da će se to desiti upravo njemu. Slučaj je hteo da bude upravo je tako.

Niz kratkih poruka koje su izmenili tokom predhodnih meseci konačno je doveo do toga da se usudi postaviti ključno pitanje.

„Ako zaista postojite, što ne obelodanite svoje prisustvo, kao što ste to uradili meni?“

„Zato što vas ne interesuje naše postojanje. Vi insistirate na ličnom kontaktu, prisustvu i neposrednosti, a to nije u saglasju sa ograničenjima ovog kontakta.“

„Ali takva je naša priroda.“

„Da – vaša priroda. Zar se nikada ne zapitate postoje li i druge prirode?“

„Neki od nas sigurno, ali to je toliko starno našem poimanju sveta da nikoga ne interesuje; možda samo akademske krugove.“

Pre nego je pristigla sledeća poruka proteklo je neko vreme.

„Ove poruke upućene su njima.“ Razmišljao je šta da odgovori. Nije želeo da svojim pitanjima i postupcima izprovocira biće sa kojim je uspostavio komunikaciju. Opet, želeo je još jednom da proba da isto nagovori na drugačiju vrstu kontakta.

„Zašto? Zašto je nemoguć direktni kontakt? Zar vi neposedujete tehnologiju koja ga omogućava?“

„Fizički kontakt koji želite je nemoguć. Suviše ste udaljeni od sebi sličnih bića.“

„Šta nam onda preustaje?“

„Komunikacija na daljinu.“ Astronom se zabrinuo. Do sada su mu trebali meseci rada da bi razumeo poruke koje su stizale.

„Ali, za to nam je potreban jezik.“

„Naučićete ga. Dobro vam ide.“       Ovo ga je ohrabrilo. Iz potonjih poruka sve više je pronicao u suštinu tuđinskog jezika, a time i u samu suštinu njihove prirode. Najednom, činjenica da postoje, postala je bitnija, od mogućnosti da se to materjalno dokaže.

Odustajanje od materjalnog omogućilo je narednim generacijama da upoznaju mnoga bića i svetove daleko izvan pojmljivog sveta.