Slušalice

Slušalice Grado PS1000

Kad god vidim nekoga ko u autobusu nosi slušalice i preslušava svoju omiljenu muziku pomislim na njega – mog ujaka. Marka.

Imao je devetnaest godina kada je shvatio da je život prekratak i da koliko god se trudio neće uspeti da pročita sve što je zamislio. Ovo prilično oporo saznanje mučilo je Marka toliko da je počeo iznalaziti alternativne načine upijanja sadržaja. Osnovni naum mu je bio da na neki način poveća efikasnost prikupljanja sadržaja, ali je uburzo shvatio da je metoda koju je otkrio takođe vrlo korisna i po pitanju pamćenja, sortiranja pa i analize istog. Najvažnije, bila je laka‚ nije zahtevala poseban napor. Jedina neugodnost, ako se to upošte moglo smatrati neugodnošću, bilo je to što je zbog dužine kabla bio relativno nepokretan i da tako kažemo‚vezan‚ za radni sto. Stoga je odlučio da kupi vokmen. Ova naizgled beznačajna promena učinila je ogromnu inovaciju u njegovom životu. Konačno, bio je pokretan, nezavisan od okruženja, osim po pitanju baterija koje je neumereno trošio i broja snimljenih kaseta na kojima su se nalazile audio-knjige. Do svoje dvadesete godine moj ujak Marko pronašao je način da pročita sve knjige koje je želeo i to ga je činilo srećnim.

Uskoro će se međutim ispostavti da njegov izum ima i neke ozbiljnije nedostatke. Naime, na Markovu nesreću devojke iz njegove škole nisu nimalo pozitivno gledale na to što on nikada ne skida slušalice sa ušiju. Da pojasnimo, u početku bi im se prilično dopadao taj njegov gadžet i zamisao da čovek svuda sa sobom može da ponese omiljenu muziku, ali kada bi shvatile da Marko u stvari preslušava neke knjige i da je više fokusiran na njihov sadržaj no na njih same, to im se nikako nije dopadalo. Posebno su smatrale ponižavajućim svaki pokušaj njegovog udvaranja, jer on nije bio posvećen njima i nije slušao njih, no knjige, što je bio ozbiljan problem, jer ne postoji žena koja ne želi apsolutnu pažnju, a on je njima u najboljem slučaju pružao onu površnu i da stvar bude gora nimalo se nije libio da u po razgovora sa njima menja kasetu – odnosno audio-verbalno ih ne samo zanemaruje već i vara sa više od jednom protivnicom. To što su protivnice bile u stvari kasete dodatno ih je znalo razgneviti i ti se slučajevi Markove nesmotrnosti obavezno završavali svađama, odnosno raskidima, kod onih odlučnijih. One neodlučnije, spremne da mu pruže još jednu šansu, s njim bi raskidale već kod sledeće promene kaseta.

Marko je ovu pojavu priprisivao nezrelošću svojih školskih drugarica i smatrao da takvih problema neće imati nakon što ode na fakultet.

Tamo se ništa nije promenilo. Žene su ga i dalje smatrale čudakom, doduše ponekad zanimljivim čudakom, a nekad su bile pijane ili jednostavno usamljene pa su mu pojedine od njih, povremeno pružale i izvesna seksualna zadovoljstva. Kažem izvesna, jer sa Markovog stanovišta, zadovoljstva koje je osećao tokom i posle seksa bitno su bila prokužena osećanjem krivice koju je osećao jer je možda na vrhuncu strasti bio nedovoljno koncentrisan na naraciju koja je dolazila iz slušalica, te mu je možda promakao kakav bitni detalj ili možda čak neko ozbiljno otkrovenje, što bi priznaćete, bilo nedopustivo, skoro pa greh.

Tu nelagodnost Marko je u početku rešavao ponovnim preslušavajem iste kasete, ali kako će se uskoro ispostaviti to nije bila dobra strategija, jer pretila je da u mnogome uspori procese usvajanja sadržaja, pa čak i da ukoliko ne bude živeo dovoljno dugo, da ga spreči u nakani da pročita sve knjge - što je sa njegovog stanoviša bilo nedopustivo. Valjalo je, dakle, napraviti osetljivi balans između seksa i traka. Takav da porcije onog prvog ne budu preobilne i teško svarljive‚ te da omoguće da se i pri ovoj aktivnosti ostavi dovoljno razuma kako bi sa sigurnošću čuo svaku reč te izbegao da ponavlja preslušavanje neke kasete ponovo. 

Sledećih par godina Marko je vešto balansirao između seksa i svoje opcesivne potrebe za preslušavanjem kaseta. Ovo nije bilo posebno naprono, jer su se u međuvremenu desile neke vrlo povoljne stvari po Marka. Prvo i reklo bi se značajnije bilo je to što je, došlo do velikih tehnoloških prodora pa je stari vokmen zamenjen minijaturnim ajpodom koji je davao neki newedge štreberski imidž i što je važnije imao znatno veći kapacitet diska pa je nestala potreba za stalnim okretanjem i menjanjem kaseta. Činjenica da je Marko bio jedan od prvih momaka sviknutih na ovu novotariju posebno je podigla njegov ugled u očima devojaka. Uosatalom, u to vreme štreberi su harali internetom i osvajali svet, pa je i svaka moguća indifikacija sa njima kod devojaka donosila značajan broj poena koje je on povremeno i sa istančanom merom znao da iskoristi na pravi način.

Druga povoljnost svakako je bila pojava plavog zuba aka  Bluetooth tehnologije koja je zauvek sa njega skinula neprimerene kablove konačno dopuštajući mu da i tokom intimnih trenutaka kada se podrazumevalo, pa čak i zahtevalo potpuno ogoljavanje pred damama ne izgleda bizarno napet svim tim kablovima koji su ga do tad okruživali. Zahvaljujući ovom izumu mogao je da se od baze udalji čak do pet metara, a da pritom ni najmanje ne pokvari ili naruši kvalitet reprodukcije zvučnog zapisa. Dakle, moglo bi se zaklučiti da je zahvaljujući tehnološkim napredcima Marku išlo sve bolje sa ženskim delom populacije i da je njegov ljubavni život koji je do tad bio oskudan i nepredvidiv baš zahvaljujući ovim povoljnim okolnostima doživljavao svoju renesansu. Ovo bi naravno bio ishitren zaključak.

Istina je naime da bi čak i da nije došlo do ovih značajnih i pozitivnih tehnoloških pomaka, Markov seksualni život  ipak dosegnuo nova otkorvenja. Ovo prevashodno zahvaljujući tome što je izučavajući književnost osamnaestoga veka Marko naišao na dela Markiza de Sada koja su mu otvorila ne samo nove seksualne vidike, već svikla ga na otvorenost uma koja je u njegovom slučaju vodila ka seksualnim bizarnostima i otkrivanju čitavog novog polja ljudske seksualnosti koju je valjalo istražiti.

Tu se po prvi put zaljubio. Možda zbog toga što je Alisa bila podjednako bizarna i opterećena fetišom nošenja sopstvenih artefekata koje nikada nije skidala sa sebe, a možda zbog toga što ga za razliku od drugih žena nikada nije primoravala da skida slušalice tokom vođenja ljubavi njih dvoje uspelo je da se poveže na dubljem nivou od onoga koji je podrazumevao neobavezni studenstko-domski seks.

Prijalo mu je svo to istraživanje seksualnosti, ali štos veze nije se nalazio samo u zajedničkim interesima, već pre u razlikama koje su bili spremni da prihvate. Tako je on prihvatio njeno vezivanje, nošenje gumenih odela i par zaista smešnih maski koje je morao da nosi dok je igrao uloge,  a ona je sa druge strane njemu dozvoljavala ne samo da nosi slušalice sve vreme tranjanja čina, već i da pomno sluša naratora koji mu je šaputao u uvo. Dok god bi bila zadovoljna njegovim uživljavanjem u uloge, a bilo ih je puno i to svakakvih vrsta, od uloge ponija kojeg bi ona tokom čina timarila, do uloge vepra u kavezu koji bi svom silinom navalio na nju čim bi mu se približila, Alisa je bila spremna da svaki svoj snošaj odloži za par minuta, pa čak i sati ako to zatreba, kako bi on mogao da se posveti naratoru ukoliko proceni da mu nešto na ovoj drugoj strani izmiče. Bila je to, kao što vidite, divna veza zasnovna na kompromisu i razumevanju i po tome se nije razlikovala od drugih ljubavnih veza.

 Zato je uistinu čudno što je jednog dana jednostavno pukla i postala nefunkcionalna do te mere da su oboje jedva čekali da pobegnu iz nje. Na kraju studija Alisa i Marko su se razišli i krenuli svako na svoju stranu. Ona u veliki grad u inostranstvu, on nazad u svoj rodni grad u kojem ga je čekala zagarantovana pozicija profesora na jednom od novootvorenih privatnih univerziteta.

Povremeno bi, kasnije, tokom godina, do Marka stigao poneki glas, pa i video snimak koji bi prikazivao Alisu kao ozbiljnu i nadasve talentovanu domino damu koja i dalje strastveno i nežno timari svoje ponije i to bi kod Marka izazvalo pokoji setni osmeh, ali i zadovoljstvo što je upravo on bio poni koji ju je naučio svim veštinama koje je sada bez srama i lažnog morala pokazivala.

Ipak, žena njegovog života bila je moja ujna Lili zahvaljujući kojoj je Marko konačno upoznao srodno biće kadro i namerno da ga u potpunosti shvati i prihvati takvog kakav jeste, bez potrebe da ga promeni ili oblikuje prema svojim željama, ili što je crnje, ali i verovatnije, moralu.

Na svu sreću, ujna Lili je bila potpuno nemoralna. Moglo bi se čak sa velikom dozom sigurnosti tvrditi da je prezirala moral svake vrste. Ovo je naravno posebno pogodovalo Marku, jer je on oduvek težio ka ženama koje više poštuju i vrednuju slobodu od zakona -  bili oni pisani ili ne.

Nisam baš siguran koliko je ovaj stav izgrađen pod uticajem sopstvenog iskustva, a koliko pod uticajem knjiga koje je preslušavao celoga života, ali moram da se složim da po meni to ima smisla. Kao što negde intimno pronalazim i razloge koji mi pomažu da razumem svog ujaka.

Iako moji roditelji nisu bili oduševljeni da se ja previše družim sa maminim bratom, ja sam ujaka voleo i posebno poštovao, što je priznaćete danas vrlo redak slučaj kada su u pitanju oni koji se po nečemu razlikuju od okoline -  da tako kažem sigmatizuju – što moj ujak, svakako jeste bio. I pored svih njegovih vrlo razboritih razloga za stalnu upotrebu slušalica mnogi su ga upravo zbog njih i pojave da ih nikada ne skida smatrali čudakom, može se reći ludakom, a u pojedinim slučajevima čak i  psihopatom kojem pod hitno treba zabraniti svaki izlazak iz kuće ili neke druge ustanove zatvorenog tipa, a o karijeri univerzitetskog profesora i da ne govorimo.

Posebno nezgodna po ujaka su bila ogovaranja i prežvakavanja njegovih seksualnih iskustva koja su se sva slagala u jednom, a to je da on nikada nije skidao slušalice sa ušiju - pa ni tokom samog seksa. Bilo je tu dosta nagađanja zašto je to tako i ona su se kretala od bizarnih teorija kako su mu one u stvari neophodne kao neka vrsta seksualnog pomagala, jer je zasigurno impotentan, pa ih koristi kao neku vrstu autoaudiohipnoze – odnosno, da prema ovoj teoriji, audio materijali koje je slušao celog svog života nisu bili ništa drugo do lascivni prostakluci i ili hipnotičke komande usresređene samo na to da mu se posustali organ povremeno podigne, pa do vrlo transedentalnih teorija, koje su ujaka opisivale kao šripandam jogija odnosno gurua koji je na sopstvenom telu i upravo u ovom životu odlučio da ljudskom iskustvu učini kraj, odnosno da prekine beskonačni krug patnje i da se uzdigne do nivoa brahmana, a za ovo mu je baš kao i Mahatmi trebao neki neopozivi izazov koji je nalazio u ženama koje su ga privlačile, a koje baš zahvaljujući delovanju slušalica koje je nosio nikada nisu uspevale da ga do kraja osvoje i time srozaju na njihov ovozemaljski nivo.

Naslućujete, ujak Marko je zbog svojih slušalica koje nikada ne skida bio velika nepoznanica koju je valjalo istražiti i obraditi. Poseno za okolinu. I tako su ga obrađivale sve dokone nane, sve jezičare iz kraja, pa i šire, sve dok jednog dana nije postao predmet opštih, a opet, žustrih rasprava, o tome čemu služe njegove slušalice, zašto ih nikada ne skida i po najviše kako to on uopšte radi ono sa njima na ušima sve vreme? Ovo poslednje pitanje bilo je toliko učestalo da su vremenom mnogi, skoro pa i nepoznati ljudi, opsedali ujnu Lili bombardujući je gomilom vrlo intimnih pitanja ne bi li im ona konačno otkrila tajnu skrivenu iza slušalica.

Ovo je naravno predstavljalo ozbiljno iskušenje za njihovu vezu koja je ionako poput svih drugih ljudskih veza vremenom postajala sve labavija. Ne bi li je spasao, Marko je učinio sve što je bilo sa njegove strane da je osveži. Čak je, kad je preko mene doznao šta se priča po varoši, iskoristio jednu od labavih teorija da vezu obnovi i podstakne.

Iako nije imao problema sa potencijom iskoristio je svoj obavezni slušni aparat kao nekavu vrstu aktivnog podsetnika, pa i uputsva koja je koristio kako bi često iznenadio ujnu i to je u početku davalo rezultate. Problem je bio samo u tome što se Lili već navikla na te neočekivane izlete u sopstvenu požudu, pa počela i sama da bez najave i obzira napada na Marka.

Nije mu bilo lako da održi koncentraciju u trenutcima kada bi mu iznenada spostila glavu i počela da liže mošnice ili sisa ud. Nije joj mogao reći da prestane to da radi, jer to bi bilo, kako besmileno i podlo prema njemu samom - uistinu mu je godilo, tako i neopisiva uvreda za svaku ženu. Posebno mu je bilo neugodno kada bi se iz sna trgao, iznenada prouđen, isciman snažnim stiskom njene šake, baš u trenutku kada bi ga opkoračila spremna da ga primi u sebe.

Suočen sa ovim novim izazovima moj ujak se našao pred mnogim dilemama. Voleo je Lili i nije bio spreman, ni voljan da joj išta uskraćuje – a ni sebi. Sa druge strane kao i sve druge funkcionalne veze i ova se zasnivala na kompromisu – pa ako je već ona imala dovoljno otvoren um da prihvati njegove slušalice i svakodnevno se nosi sa gomilom raznoraznih ogovaranja, bljuvotina i laži, te svakim drugom vrstom pritiska, onda bi i on morao biti spreman da joj na isti način pripromogne, a nikako da odmaže u nošenju svog ovog tereta koju je bilo kakva, a poseno emotivna veza sa njim podrazumevala.

Tako je moj ujak čvrsto odlučio da se u potpunosti posveti svojoj ljuavnici. Dvoje prokuženih ljubavnika sviklih na osudu sredine prepustili su se sebi i strasti. Uskoro će iznaći mnoge neverovatne načine predigre u čemu im je vidno pomogla svedka književnost – prosto je obilovala gomilom lascivnih, požudnih dela na ivici i daleko preko ivice pornografije.

Mnoga od njih poput Kamasutre mogle su se koristiti i kao seks leksikoni, pa i potpuno funkcionalna upustva, koja su ne samo razotkivala mnoge ideje i prave delovanja, već bila i vrlo delotvoran vodič za uživanje. Ujak je takođe primetio da pažljivo slušanje nekih od ovih dela nudi obilje saveta kako nadražiti svoju ženku ili pružiti je užitak dostojan pamćenja

Lili je posebno volela kada je on slušao Bajrona ili Jejtsa, jer je već po slabašnim tonovima koji su dopirali iz slušalice mogla da nasluti šta sledi. Isto tako nije volila neotesanost Bukovskog, pa i Hemingveja i Selina, ali morala je sebi da prizna da ima nečega u brutalnom uzimanju i totalnom prpuštanju koji bi usledili.

Nije ih volila, ne zbog njihovog mačo stava, već pre usled toga što bi Marko onda znao da bude na momente grub, te da više vodi računa o svom nego o zajedničkom orgazmu. To što bi je onda sledila zaslužena porcija analnog seksa, često vrlo brutalnog, nije joj ni najmanje smetalo. Čak potpuno suprotno, jer tada je mogla do mile volje da vrišti što joj je kao i njemu pružalo dodatno zadovoljstvo. Ali nije sve to bila samo stvar zadovoljstva – često bi i glumatala vrišteći kao da je deru samo kako bi svome mužjaku podigla ugled u društvu. Činila je ovo  znalački i sa ponosom potpuno svesna da mu je to potrebno ukoliko uopšte želi da očuva makar minimum dostojanstva, nakon što ga je okolina, koja ga nikad nije shvatala, proglasila za impotentnog metiljavka.

Vrišteći iz petnih žica tako da meša duboke tonove jaukanja i visoke tonove apsolutnog straha, povremeno zapomažući i vrlo glasno moleći za milost, i predah, uspevala je da bar na kratko ponovo povrati njegov ugled. To je naravno značilo da sroza svoj, ali to je bila cena koju je bila spremna da plati. Ujutro bi je samo dočekalo par upitnih pogleda i po koji poluprikriveni smešak i manje skriveno ogovaranje, ali bi već kroz par dana sve to nestalo i svet bi se vratio u normalu.

Sa druge strane, Marko je znao i više nego da joj oduži pružajući nadoknadu baš u onom vidu i onakvim porcijama kakve je samo mogla da poželi. Oduvek je imala intuiciju. Slutila. Pomagali su i visoki tonovi koji bežali iz slušalaica koje  bi se na trenutak odvojile od ušne školjke tako da je mogla biti  sigurna da je po glasu u slušalicama,  a on bi tad uvek bio ženski, hrapav i malo piskutav, mogla da nasluti šta je čeka. I to ju je uzbuđivalo.

Te bi večeri uživala u beskrajnom grickanju njenih bradavica, zatim povremenim trzajima vrhom jezika - kada se one jednom ukrute, uz stalno poigravanje veštih i nimalo naivnih prstiju koji su naizmenično ispitivale oba njena donja otvora. Ova igra znala je da je ozari i natera da nekontrolisano drhti dugo nako što bi je naizmenično palacanjem jezika i pokretima prstiju dovodio do orgazma koji nije bio usamljen, već bi se uvek javljao u serijama, podsećajući je na povremene udare groma pre konačne provale oblaka koja bi usledila nedugo zatim.

Uvek se pitala koja je to knjiga kojoj toliko duguje. Tokom godina, stekla želju da je pročita, ali on je vešto čuvao svoju tajnu. Kao i tajnu one koja ga je naučila svim tim pokretima jezika kojima se klisko spuštao niz stomak najavljujući svojim vrelim dahom obračun jezika i žudnog otvora.

Uprkos odista smešnim slušalicama koje nikada nije skidao, ili možda upravo zahvaljujući njima, moj ujak postao je ne samo poželjan muškarac, već i ljubavnik na glasu, a upravo to je bila je zla kob koja će konačno uništiti naizgled savršenu vezu mog ujaka i Lili.

‚Pičkolizac na glasu i sa stavom uvek je dobrodošao usamljenoj vagini,  postao je životni moto mog ujaka. ‚Žene vole nežnost‚ nastavio bi sa svojim lekcijama i onda mi objasnio kako ima nameru da to iskoristi. Nisam ništa odgovarao, tada to baš nisam najbolje razumeo, a bojim se da ni sada ne razumem najbolje. Nešto se promenilo...

Kako se to desilo ni danas mi nije jasno, ali znam da se desilo i da je za posledicu imalo brojne vanbračne ispade i neverstva mog ujaka. Ujna je jedno vreme trpela ove njegove ispade, a onda se prepustila istoj logici. Besramno su varali jedno drugo, svađali se i vređali - javno i bez rukavica... sve dok nisu u potpunosti iscrpeli svoju vezu tako da na kraju nije ostalo ništa... ništa što i ih vezivalo, ili zadržalo na okupu. Jednoga dana ujna Lili je otišla i više se nikada nije vratila.

Ujak je ostao sam i propio se.

Nikada nije našao drugu ženu koja ga je prihvatila ili bar razumela. Živeo je sam, bez ikoga, samo uz moje povremene posete, i tad samo na kratko provizorno nasmejan i lažno srećan, u potpunosti zadubljen u svoje misli i naraciju koju je još i uprkos svemu slušao sa slušalica koje nikada nije skidao.

Ubrzano je stario... i propadao...

Kao i ona...

Kada je Lili umrla, sama u staračkom domu, niko osim ujaka nije joj otišao na sahranu. Iznad rake nije bilo sveštenika. Ona ga, uostalom, ne bi ni želela. Iznad rake stajao je samo on, pas lutalica, dva populuda grobara i kovčeg. Nigde nije bilo svih onih drugih muškaraca koje je povremeno primala u svoj kervet i život. Oni su je samo jebali - time nisu stekli ni pravo, ni obavezu da budu tu. Nisu ni bili, i „to je uredu,“ rekao mi je kasnije ujak. Za nju, oni su bili povremeni otklon od sećanja na čoveka sa slušalicama kojeg je volela i izgubila, i koji je volio i izgubio nju, a koji je, eto, jedini došao da se oprosti sa njom.

Posle je ponovo kopnio, samo sada brže. Ništa ga više nije moglo zainteresovati ili nasmejati. Uzalud sam pokušavao da ublažim ili usporim ovaj tok, koji je još od tog dana, kada se vratio sa sahrane, neumitno vodio na jedno mesto... ka usamljenom grbou ispod trešnje, gore u planini, iznad autoputa koji vodi na jug...

I tek tad, po prvi put, uspeo sam da razumem svog ujaka  - bar malo. Nedovoljno... ali bar malo...

Za Božić su mu dijagnstikovali rak mozga, u februaru je metastazirao oko ušne školjke...

Još je u njemu imalo duha, rekao je: „Tako mi i treba, posle toliko preslušanih kaseta, dikova i audio fajlova. Vreme je da se za sve to plati cena. U redu je, prihvatam račun...“

U martu je dodao „Čekam da platim ceh u kafani i još slušam poslednje zvuke pesme... Obećaj mi nešto. Ako ne uspem da čujem pesmu do kraja sahranite me sa onim što ostane nepreslušano... Obećaj mi to.“

I ja sam mu obećao.

Nije dočekao leto. Umro je za vreme sezone kiša. Jedino sam ja stajao na njegovom grobu. Niko drugi nije ni bio potreban. Pre nego što su ga grobari spustli u raku otvorio sam sanduk i ubacio ajpod najvećeg kapaciteta koji sam uspeo da nađem. Na njemu je bilo snimljeno poslednjih stotinjak neodslušanih knjiga.

Sahranili smo ga pored Lili.

A onda smo se razišli i svako je otišao na svoju stranu.

Retko dolazim kući, a na ujakov grob idem još ređe. Ipak, kad god odem mogao bih se zakleti da čujem glas koji kao da dopire iz slušalica… sa onoga sveta… Izgleda da ujak Marko i sada preslušava nepročitane knjige.

Nadam se da su dobre.

I da mu Lili pravi društvo...